Дело

80 ( к л 0 (•ликаром. II тако даа-о. Сложеиој уметиости, 1 званој нозорнштем, то није немогућло. Она ее корнсти да дружује уметности тпме, што оне могу стајати једна с другол но она нема потребе, да те уметности које уиотребп, захватју једна у другу. Ако се предмет не може изразитн нлн се [едовољно пзражава једном уметношћу, она ће га другом иразити. Тамо где би песник, да бп изнео своју личност, употроио читав опис од десет стихова, л то онис увек ненотпун и увк релатпвно безбојан, драмска ће се уметност користптп слнкњем. Тамо где би песннк хтео да изрази живље нли спорнједушевно узбуђење прпбегава најуспешнпјнм вештинама сво/ рнтмике, но оне су увек немоћне док се међутим драмска умтност туна знатно корнстн самом музпком. У драмп уметностЈчувају своје границе и у граннцама своје сопствсш' моћп. ош1 нће нзаћи неподобним да све нзведт, ппти ће бптп неемнш.љене у заблуди да тенсе да све пзведт. Опазп.ш смо још, да/метпости речи, поређење са слпковппм уметностпма. пмајуо преимућство, што обухватајт јецшство у трајан.у, а недостгак у томе. што простор обухватају само тачку но тачку; да слковне уметностн поређене са уметиостпма речп, пмају преимћство у томе, што могу да обухвате цс.пшу у просторт, а недосатак у томе, што дају време само тачку по гачку; и да, швад, музнка, поређена са осталим уметностима. пма у нсто дба н препмтћство тнме, што се готово потчпњава погодбама ростора и времена, н недостатак у п: о нити прнча о јеном ннти слнка друго. мска уметност и.м ева преимућства овнх поједпних ио иема нн Јвдц< гппст, ношто мо нема ниједш х њнних педостатака. Драмхоба н да слнка п да прича, простору и реч целину у у времену н у простору. тави слнке к<\је о<- "'наву простору. Аполон ће се пзацнјом, кад <у< тр<*мп же једино слпка предгзастшшнм 11<<1;рстима. не нзлазећн пз