Дело

П030РИШТЕ II МЕТНОСТ 81 Најзад, за оно што у нама нти може нити ће бити обележено на једном месту у простор, за душевни покрет, који је знатан а у исто доба и неопреде>ен, који треба да се осети, али не мора бити прецизован, дрмска уметност има на расположењу музику, којом ће се осетии све то, п дубоко и нејасно осећање. На пр. кад групе, пологаји и покрети лица у неком тренутку обележавају мучну и тешу ситуацију, где речи које лица изговарају изражавају болу мнсао, музика ће бити у стању да назначи бурно и жестоњ осећање љутине и узбуђења, који већ грмеудубини душе, но ош ннсу прецизовани у мпсао, и, према томе, још нису доспелидо усана. То, што драмска уметност иа додира са свима осталима и све остале обухвата, не противувчи дефиницији њеној (а то је све што сам хтео до сада да докжем). Нити се противи дефиницији других уметности, што он у простору као слика синтезује, у времену као реч п изван вемена и простора као музике. Нити пак тиме што она све умености удружује, не имајући потребе да их уплиће једну у ругу, те, следствено, свакој оставља да има своју властиту мћ н све своје достојанство у пространој, моћној и хармонично синтези, где се налазе здружени потпун живот и цела уметост. VII 'олико да кажемо о удружњу уметности под окриљем е уметности позоришта. ■ видели смо, да свакој слмшној уметности није главно удружи, но да их само едној главној иотчини, те да начнн задовољи једиЕтво, као виши закон умере; драме је велика тешвћа у томе, што је она веома •а као год што је неа проста уметност усамљена својој немоћи, так нсто и сложеној уметности множина средставш то у толико више, у колико оженија. Јер у колко оне добијају у слободи, у опасност да се в изгуби јединство. Драмска више но ма која, а иознаје добро све уметности ■служити и требада зна која ће од њих бити