Дело

НОЗОРПШТЕ II УМЕТНОСТ 81 Најзад, за опо што у нама нити може ннти ће бити обележено на једном месту у простору, за душевни покрет, који је знатан а у исто доба и неопредељен, који треба да се осети, али не мора бити прецизован, драмска уметност има на расиоложењу музику, којом ће се осетитп све то, и дубоко и нејасно осећање. На пр. кад групе, положајп и покрети лица у неком тренутку обележавају мучну и тешку ситуацију, где речи које лица изговарају изражавају болну мисао, музика ће бити у стању да назначи бурно и жестоко осећање љутине и узбуђења, који већ грмеудубини душе, но још ннсу ирецизовани у мисао, и, према томе, још нпсу досиели до усана. То, што драмска уметност има додира са свима осталима и све остале обухвата, не противуречи дефиницији њеној (а то је све што сам хтео до сада да докажем). Нити се противи дефннпцији других уметности, што она у простору као слика синтезује, у времену као реч н изван времена и простора као музике. Нити пак тиме што она све уметности удружује, не имајући потребе да их уплиће једну у другу, те, следствено, свакој оставља да има своју властиту моћ и све своје достојанство у иространој, моћној и хармоничној синтези, где се налазе здружени потпун живот и цела уметност. VIIVII Толико да кажемо о удружењу уметности под окриљем сложене уметности позоришта. Ну видели смо, да свакој сложеној уметности није главно да друге удружи, но да их само једној главној потчини, те да се на тај пачин задовољи јединство, као виши закон умерености. Код драме је велика тешкоћа у томе, што је она веома сложена. II, збиља као год што је нека проста уметност усамљена и скучена у својој немоћи, тако исто и сложеној уметности смета баш та множина средстава и то у толико впше, у колико је уметност сложенија. Јер у колико оне добијају у слободи, у толико је већа опасиост да се не изгуби једннство. Драмска уметност треба, више но ма која, да познаје добро све уметпости којима ће се послужитн и треба да зна која ће од њих бити главна. Дело, књ. 33. 0