Дело

Очигледно је, да је у позоришту стожерна, ако се тако може рећн, она уметност, која би н сама бпла у стању, разуме се непотпуно али ипак довољно, да постнгпе оно што излаже. А пгга је сврха иозорншту? Казали смо, даје сликање човечијег жнвота. А шта је човечнји живот? — Дела. Човек је биће које радп п које је у том раду свесно. — Да лп је тако? Да ли је рад оснопа човечијем жпвоту? А зар нпје истипа, ако се он узме само као последњн израз, као крајњп резултат, видљива последица? Да човек живи у својим осећањима, својим мислпма, веровањнма, предрасудама, страстима, жељама, амбицијама, у својпм радостпма н жалостима, једном речи у целом сво.м душевном стању, и да .је према томе то душевпо стање основ човечпјем жпвоту, а да је радња само његово обележје? Алп, ако је акцпја обележје друштвепог стања, оида, пошто је говор о уметностпма, т. ј. пошто је говор само о обележју које у подражавању и сликању једино важн, са тачке позоришног посматрања, основ је човечпјем животу радња. Пли, тачније, пошто смо у позорпшту, где су нам иа расположењу сва средства ради нзлагања, где имамо речи као обележје душевног стања, или обележје у покретима и држању тела или у дпкцијн, можемо рећп ако је основа човечијем животу душевно стање, онда је сврха позоришту, да наслика то душевно стање, најподеснија је уметност за то литерарна уметност. То потврђује и све оно што с.мо до сада изнелн. Душевно је стање у начинпма мишљења и осећања. Да би се размрспла веома тапана и нежна потка, потребно је, пре свега, тачно и потпуно оруђе за анализу. То су оруђе речп. Речи јасне, чпсте, обплне у смислу, сликарске четкице моралнста. Драмска ће уметност, дакле, пре свега бити лптерарна уметност. Око ње ће се све друге груповатп, алп ће оне имати карактер подређености. Сва ће уметност битп у томе, да им се овај карактер брижљиво очува н бпће опасно, ако им и он промени. Чим сликање душевног стања буде силно и тачно, а покрпје се и засени општим изразом неопредељених осећаја т. ј. музиком, драмска ће уметност постатп музичком уметношћу, и мн место да будемо у драми, бпћемо у оперн. Чим слпкање друштвенога стања буде постпснуто у таму исказивањем материјалннх облика, хармоннчним распоредом положаја и група, веома подесннм сликањем нриродппх лепота, драмска ће уметност постати пластичном, п ми више нећемо бити у драми, но у нарочитој врсти позоришпој, на пр. у чаробној игри. Драмска је уметност дакле литерарна уметност, која пма задатак, да нацрта жнвот човечији, а да би га потпуно пацртала, она може позватп у помоћ и сваку другу уметност. Превео с француског Бор. П.