Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИЋА У 3 КЊПГЕ ПРЕВОД С ПОЉСКОГА ДРУГА ц;њига (НАСТАВАК) — Ничега нема што би стојало изнад тога — говорио је П лањецки — и помишљајући како је то тако рећи под руком, да до тога може доћи свако, да је то ствар само добре и честите воље, а људи погама газе по својем готовом благу и дају мир за немир, срећу за несрећу. У тим мислима дође до Машкове куће, чија се окна сијала, као велики фењери у мрачној шуми. Кад изађе стазом на двориште месецом обасјано, па се приближи ходнику виде кроз окна од собпце, која је била одмах до ходника, н господнна п госпођу Машкову како седе на ниском канабету, до којега је био сточић с лампом. Машко је био обгрлио руком стас жеипн а другом држао њену руку, коју је час ириносио к устима, час је спуштао, као да захваљује за нешто. Наједаред обгрлн обема рукама младу жену, притнште је уза се, наже се и стаде страсно љубити у уста, а она опустила руке на колена невраћајућп му миловање за мнловање, али се није ни бранила, него му се предала тако насивно, као да у ње нема ни воље, као ни крвн што нема. За мало па Полањецки виде само врх Машкове главе,