Дело

110 Д Е Л 0 његове дуге обрадине, како се мпчу од пољубаца, иа му удари крв у главу. Спопаде и њега тако иста жарка жудња, као год и оно кад је потражио гајтан на огртачу госпође Основске, и то га .је у толико впше ус.паљивало што је пре тога био читав ниа нскушења. Она чудновата за самога Полањецкога примама, с којом се давно борио, сада оживе необуздано силно. У тренутку се у њему пробуди дпвљн нагон примитивнога човека, који иобеснп, кад видп у туђем наручју женско, за којпм жуди, те .је готов да се хвата у коштац са срећним такмацем. Са жуђењем у исто време спопаде га саревњивост, иеоправдана, бедна, најнпжа од свпх других, јер је била чнсто физичка, а у исто, време тако пеобуздана, да бп он, који је до мало час размишљао о том како само истинска љубав ирема својој женн може бити истинска срећа, потури у том тренутку п ту срећу и ту љубав да бн само могао отератп Машка, а сам стегнути у наручја оно обло женско тело, а покрити иољупцима лице оне лугке, којеје било н мање пнтелш ентно и ружннје него лице у његове жене. Међу тнм овај ноглед кроз прозор пе само да га је узбудпо, него му је био и песносан, те притрча к вратпма и грозничаво нотеже за звоно, п мисао, да је овај звук што се нзненада разлегао сред тишине морао нрекипутп мпловање онога брачнога пара, иснупи га неком дпвљом и злобном радошћу. Кад слуга отвори врата, рече му да га пријави, а сам се поче умиривати н удешаватп оно што има да каже Машку. Мало носле ето н Машка пред њега, а на лицу му се огледало мало чуђење. — Оирости, што долазпм тако позно — рече Полањецкп — али ме жеиа напала што сам ти оно одрекао, па како знам да ћеш сутра рано у град, дођох још сад да ту ствар удесимо. На Машкову лпцу засија иотајна радост. Он је одмах помишљао: да тако позни долазак Полањецкога мора бити у вези са њиховим ранијим разговором, алн се није никако могао надатп да ће се ствар окренути тако угодно. Па пзволи унутра — рече Машко. — Моја жена ннје још легла. Он га уведе у исти салон кроз чнјнје прозор Нолоњецки мало пре завирно. Седећп на нстом месту где п мало пре госпођа Машкова .је држала у руци пож за разрезивање хартије, н књигу, коју је очигледно мало час узела. 11>епо тмоло лнце изгледало је мирно али су јој се па образпма могли још опа-