Дело

ИОРОДИЦА ИОЛАЊЕЦКИХ 111 зитп трагови малоирешњпх пољубаца, уста су јој била влажна а очи јој расејано гледаху. Полањецкому онет узавре крв и мимо свега напрезања, да би остао равнодушан, тако јој силно стеже пружену руку, да се уста г-ђе Машкове стегоше као од бола. А њему при додиру са том руком иођоше мравцн од пете до перчина. У самом оном иружању било је нечега тако пасивнога, да му је и иехотичио ирошло нреко памети: да та жена ннје .у стању да се одупре ни према кому, који буде пмао смелости и дрскости само да јој номене. У том Машко отноче: — Замислн само да смо оба извукли фуру: тн што си ми одбио послугу с потнпсом, н ја што сам је тражио. Ти имаш честиту жену, а нн моја пп.је лошија. Твојаје узела у одбрану мене, а моја тебе. Признао сам јој отворено да мп је била потреба за који дан, а она ме испсовала што ,јој то одмах нисам казао. Јасно је да кије тако говорила као правник, јер о правима нема ни нојма, алп ми је на крај крајева казала: да ме је господнн Полањецкн с правом одбио, да повериоцу ваља иматп какву било обезбеду, а да она то може датн из сво.је доживотне ренте, и у опште нз свега онога што .је у ње... II баш кад ћеш тп доћи захваљивао сам јој на њеној добротн. Ту Машко сиусти руку на раме Полањецкому, па рече: Драги мој, слажем се с тобом да је твоја госпођа најбоље створење на свету, и то у толико пре што имам нов доказ, али само под условом да признаш да ни моја није лошија. Не треба нн да тн је чудо што ја кријем од ње своју причу, јер с тако красним створењем готов сам да делим само добро, а зло, а парочито кад је тренутно, чувам за себе само, и кад бп је тп знао као што је ја зиам, не би се томе чудно. Поред свега тога што је Полањецкога нешто вукло госиођн Машковој ппак није он о њој имао бозна како внсоко мишљење, бар нпје држао да је она способна да што жртвује. Он номнслн: — Илп је то однста каква добра жена пли је њу Машко толико заслепио да она сматра његов положај за сасвнм ејајан а љегову садању невољу новчану као тренутну. А њој гласно рече: — Ја сам човек мало стегнут у новчанпм иословима, али како ви мене сматрате, кад замншљате да бих ја нотражно ка-