Дело

112 Д Е Л 0 кву обезбеду из вашега имања. Одбно сам га само зато што сам лен п ужасно се стидим — одбио сам га само зато де не бпх у даном тренутку морао ићи у Варшаву, кад менн новци затребају. У лето се човек пролењи и постане саможив. Али овде је ситнпца у питању, а људи.ма који се баве тим стварима, као што то чини ваш муж, често долазе те неприлике. Често човеку треба потпис што у даном тренутку не може да дође до својих новаца. Мени се баш тако нешто н догодило — рече Машко, очевидно задовољан што Полањецки у такој бојн нреставља његову ствар његовој женп. — Мама је радила те послове, па се ја у њпма слабо разумем — уплете се госпођа Машкова — али сам вам веома захвална. Полањецки се ноче смејати: — А нашто мени ваше јемство. Хајд да за часак рекнем да ви банкротирате, а то да рекнем само за то, што вам та опасност апсолутно ннкако не грози; да ли вп мислите да бих ја у таквом случају бпо у стању да поведем парницу против вас п да нрптпснем ваше дохотке. — Не мислим! — рече госпођа Машкова. Полањецки принесе њену руку к својим устима, али и поред свега тога што је водио рачуна о пристојности друштвеној припи усне што може силније, а у исто време у његовим очима што су у њу гледале беше толико страсти, да се речима ма какве биле, не би могло исказатн веће нризнање. Али она није дала да се позна да она то разуме, и ако је добро знала, да је ова спољашња учтивост бнла само ради мужа, а силина пољупца за њу, знала је исто тако: да јој се Полањецки донада, да њена лепота њега плени, а још је најбоље знала како тиме триумфује над Марином, на чију је лепоту, још као госпођица, гледала попреко, те због свега тога прво осети како је силно задовољено њено самољубље. Она је у осталом још од раније огтзила да Полањецки при њој успламти, а по природп није била ни тако честита ни тако деликатна да је то увреди или заболе. На против у њој се пробудила радозналост, интересовање, сујета. До душе њу је инстикат ономињао да је то дрзак човек, који је готов да се дапог тренутка маши н чега дал>ег и од тога је каткад било