Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 113 страх. Али како јој се до тог времена није ништа слично догађало и сам је тај страх имао за њу неку драж. Међутим опа рече Нолањецкому: — Мама је увек говорила о вама као о човеку на којега се на сваки случај може рачунати. Она је то говорила својим обичним гласом, кроз зубе, чему се Полањецки пређе присмевао, али је сад све што је бпло у ње за њега било у толико примамљивије, те гледећи је право у очи, рече: — Имајте доброту п ви мислити тако о мени. — Изволите се ви тако узајамо уздати а ја идем у своју канцеларију да спремим све што треба — рече Машко шаљиво. Полањецки и г-ђа Машкова остадоше сами. На њену се лицу видела ужурбаност, а да би то прикрила поче поправљати шешир на ламин, а он јој брзо приђе и поче: — Бићу срећан, ако и ви о мени будете тако мислили. Ја сам вам веома одан!... Желео бих бар да ми будете наклоњени... Да ли могу на то рачунати? — Да. — Хвала. Рекавши то он јој пружи руку, јер у осталом све је ово и говорено само зато да би се могао дочепати њене руке. А како му госпођа Машкова није могла одрећи, он је уватн за руку и по други пут притиште не само један пољубац, и поче је готово прождирати њима. На очи му наиђе магла, и само тренут један још па би у забораву својем ухватио и притегао уза се ту жуђену жену — али се у том у предњој соби зачу шкрип Машкових ципела, што прво чу г-ђа Машкова, па брзо рече: — Он се враћа. У том и Машко отворн врата н рече: — Молим те, изволи. После се окрете жени и додаде: — А ти дотле нареди за чај сад ћемо ми бнтп ту. II заиста ствар није трајала дуже од мпнута. Полањецки попуни чек, и тнм је било све готово. Али му Машко понудн цнгару и замоли га да седне, јер је имао воље да с њнм проћерета. — Ево опет брнге на мој врат — рече Полањецкому али ћу је нребринути, зацело хоћу. Внше иута сам имао н веДело, књ. 34.