Дело

1 14 Д Е Л 0 ћих. Ваља мн само иостаратн се да нађем какво ново средсгво да иовећам свој кредит илп остварим какав иов извор дохотка, пре него што ми престане овај спор. Узрујан у души Полањецки је у ночетку непажљиво слушао ово разлагање и нестрнљнво је гризао цигару. Наједаред му иаде на ум ружна помисао: ако бн Машко пао да би његова жена у толико лакше иостала пленом. Он уиита грубо: — Јеси лп размишљао о том шта ћеш радитп ако пзгубнш ону парнпцу? — Нећу»је изгубпти. — Може свашта бити — и сам то најбоље знаш. — Нећу да мислим о том. Па ипак ти ваља мислити — рече Полањецки гласом у којем се очевидно истицала радост, што Машко није оиазио. Машко се подунре длановима о колено, гледаше у земљу, па рече: — Онда бих морао напустити Варшаву. Настаде тренутак ћутања. На лнцу младога адвоката гомилало се све више туробностп. Он се замислн па настави: — У своје срећније доба знао сам се у Паризу са некпм бароном Хиршом. Неколпко смо се нута само вндели и удружисмо се у једном нослу лукративном. Кадгод ме тако спопадне сумњање сетпм се њега, он се некако врло срећно извлачио и ако их је у самој стварн имао врло много, а нарочито на западу. Знам и такве људе ко.ји су с њим дошли до имања. — А да ли мислиш да би могао к њему отнћи? Да. Али сем тога могу себи п куршум у чело... Но Полањецки не узе ту претњу као озбилшу. Пз овога краткога разговора убедио се у овим двема стварима: ирво, да Машко, поред свега што се пред светом нравн као сигуран, често мислн и на могућу нропаст; а друго, да он за такав случај пма већ разрађен план, можда и фантастичан, али већ готов. Алп се Машко брзо отресе магловитих привиђања па рече: Моја.јеснага увек била у том што ннкад нисам мнслио о двема стварима у исто време. Стога сад мислим једино о оној иарници. Знам да она хуља чини све могуће да ми нодрнје глас алијатерам шегу с чаршпскнм гласом, менн је само стало до тога да имам за се суд. Кад бих пао раније могло бн то и