Дело

122 д Е л 0 Нрви одељак расправља врло иитересантно питање: 0 имену I) а.1 к п с к о г а II о л у о ст р в а. Ниједан ваљда геограФСКи објекат није имао већу литературу о своме имену, нити је имао више имепа но што је наше полуострво. Немајући своје име ире почетка прошлога века, оно је у почстку, па готово и кроз цео тај век добијало разна пмсна, поглавито ирема субјективном нахођењу опих писаца, који су писали о њему. За то времс оно је променило дванаест разних имена и пајпосле се задржало на опом, које је међу првима добило. Г. Николајевић је овај одсљак израдио исцрпно: унотребио је сву, махом добру литературу, али га није добро средио, те је испао прилично развучеп. Требало је па крају или у почетку направити један извод из опих многих Факата и парочито нагласити на оне три главне иериоде у развитку имена Балкапскога Полуострва, а то су: I. п ол ит ичк а и мена: Европска Турска, Отоманско Царство и т. д.; II. историска или племенска имена: Источно римско и Илирско Полуострво и III. стнографска имена, као што је Јужнословенско Полуострво,1 а тек затим рећп да је, као најбоље, задржато његово данашње орографско име. Она четири одељка, која иду за овим првим, овакви какви су, немају разлога да ностоје. У одељку под насловом: ГеограФски п о л ожа ј Б ал к ан с ко г а II о л у о ст рв а, све је непотребно сем оне прве речепице, у ко.јој се каже између којих се степсна находи полуострво, и друге, која износи његовс најудаљеније тачке: северну, јужну, источну и западну, само с том разликом што је требало поменути Ријеку, као најзападнију тачку а не Сењ. Како се одређује географска дужина, а како ширина, није ствар геограФнје Балканскога Полуострва, него опште, а поглавито математичке геограФији, и ко узме да чита и нроучава географију неке земље, тај мора да Је начисто са свима геограФСким термпнима те г. Николајевићу није бнло потребно опо објашњење о геограФској шприни и дужини. Исто је тако требало избацити оно: да се иа основу гаирине може дознати да лежимо у умереном (г. Николајевић каже, не знамо зашто, у благом) појасу, даље, објашњење какве су кшпе, који ветрови преовлађују, које биљке рађају и које животињс жпве. Све то треба избацптн из овога одељка, јер изгледа мало незгодно, да не кажсм смешно, говорити о геограФском положају, па завршити са смоквама, маслинама, медведима, вуковима, лисицама п т. д. За то има нарочнти одељак, 1 Види о овоме иредавања Ј. ЦвијиНа, која је г. Николајевић имао нред собом.