Дело

КРПТПКА II БИВЛИОГРАфИЈА 123 о клими, у коме се та пптања раснрављају. Овим је учињено и то, да се о једпрј ствари говори на два места, што не треба да буде. Дакле, због опс две реченице, није требало правити нарочиги одељак, него нх везати са другим одељком: Географским положајем Бал канскога Подуострв а п рсма с у седст ву. Тај нови одељак могао је да поси наслов нрвога одељака: ГеограФСки положај, јер се под њим већ разуме и полоасај нашега полуострва према осталим суседним земљама. У овом другом (унраво трећем одељку) наглашепа је веза, коју јс имало п има Балканско Полуострво са Азијом, Италијом и северним земљама, само тс везе нису добро објашњепе: није довољно обраћена пажња на пластику, која је највећи узрок комуникацијама, помоћу крјих наше полуострво стрји у вези са суседним земљама. Г. Николајевић је заборавио овде да помепе и Средоземно Море, које је у ствари главни посредник оиих многобројних веза између Балканског, Апенинског п Пиринејског Полуострва.1 Тим морем, чија је област засебна геограФСка целина, одвојена од осталих континената великим пустињама и високим плапинама, стајало је наше полуострво у везн и са АФриком, и ту везу г. Николајевић нигде не помиње. Место тога има ствари, узстих из Прагматике Земљописне Науке од Ј. Мателе, којс на овом месту нису потребне. То су они многобројни историски Факти: примање азбуке из Мале Азије, долазак становништва из Азије, причс о Иелопсу ит.д., затим добијање нских биљака н животиња из Азије и др. Те ствари, као и оно о комуникацијама и трговини овдс су се могле само наговеститл, али иикако онако детаљно разматрати. Оне имају свака за се свој одељак и ту се може о њима опширно говорити. Оиа два одељка за овима такође сс могу спојпти у један, јер расправљају питања врло слична: о облику, разуђеногги и граннцама нолуострва, затим о изгледу и облику тнх граиица. Ова два одељка и у целинп н у детаљима имају доста погрешака и пепотпуиости. На првом месту, наслови нису добри. Зашто је написаи наслов: 0 спољпом (а пе сиољнем) изгледу полуострва, а упутра се расправља о облику? Г. Николајевпћ је нмао пред собом расправу г. Цвијића: 0 облику Балканскога Полуострва, одакле је н узео нешто података, па ипак иије одељак (сигурно да бп бно самосталнији) назвао ови.м именом. Ссм тога, у овоме одељку, којп по наслову треба да говори н о разуђености полуоетрва, нема о разуђености балкаиске обале иишта, само неколико ошптих црта узетих од Хрвата Мателе, Мар1 Балкапско Полуострво (иредавања) Ј. Цнијића.