Дело

124 Д Е Л 0 села Дибоа и из предавања опште геограФије од г. Ј. Цвијића. 0 облнку полуострпа говори се еа крају (место у иочетку, но наслову) и то врло мало. Наговештене су оне двс значајне тачке: Медуански и Солунско-Орфапски-Задив, али нису доведенс у везу са оним особптим тсктопским приликама (Зсћагип^), које су несумљиво узрок онаквом облику нолуострва. Други од ова два одељка има један израз прво у наслову, па затим у тексту, сигурно позајмљен од Драгашевића, који у нашој геограФској литератури као термин не постоји. То је створ. Геч створ у нашем језику означава нсшто сасвнм друго и никад ие може значити оно што је г. Николајевић хтео да означи. Место тога може се употребити облик или изглед, како где буде згодније. Гранина је повучена тачпо, само није повучена између острва у архипелагу Егејског Мора. Ту граниду г. Николајевић је случајно изоставио п зато ћемо је ми изпети. Она иде између острва Кариата (Скарианта) п Рода, затим западно од Коса и Никарије. Северна острва: Лемнос, Имброс и Самотрак прииадају полуострву и оиа су му ту граница. Овај одељак, даље, иоред излагаља северпе грапице, разматра н обалу Балканског Полуострва; овде је, дакле, изложена разуђеност место у нрошлом одсљку. Да рскпемо одмах да је овај одељак један од бољнх, али ипак н он иати од развучености, непотпуностп, па и иогрсшака. Није довољно изнета главна карактеристика поједииих обала полуострва. Црноморска обала је раседна обала. Она нема ни острва ни залива сем јединог Бургаског Залива, који се дели на пет мањих, растављених ртовима, од којих на сваком има по једпа вароганца. Друга особина црноморске обале јссу лимани, којих има још и на албанској обали Јадранског мора. То су ирибрсжна или обалска Језера или сасвим затворени заливи. — Г. Николајевић је рекао да је црпоморска обала сиромашна пристапиштима, говорио мало о Бургаском Заливу, алн није ни иоменуо лимане, а камо ли да је ушао у њихово детаљно разматрање. Интересантан јс, даљс, Босфор, који г. Николајевић иомиње и (у иримедби) оппсује, али не нстиче њсгове карактеристичне црте: изглед и постанак. Он (Босфор) личи нареку: обале су му паралелне и има речну брзину; постанак му јс овакав: горњи (северни) део је тектонски, а доњи (јужни) потоиљена речна долина. — После лсно, и ако кратко, изложеног геограФСког ноложаја Цариграда и оииса Мраморног Мора п Хелеспонта, г. Николајевнћ прелази на онис Белога Мора, чија је севериа обала већ друкчија но што је црноморска: нрилично је разуђсна, има неколико иравих залива и неколико острва. Оиис је овај, као н опис заиадне обале Белог Мора, врло добар, дс-