Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфиЈА Г25 таља је таман онолико унесено колико је било потребно, само је још требало парочито истаћи оне велике за.1иве у Грчкој, јер је Грчка типска земља пространнх залива. Рђаво је у овом одељку прошао опис обале Јадранског Мора. Та је обала само изложена до Боке Которске, а онај део, на чијим стрмим обалама има особитих облика и иојава: рикавица, пећина, вртача, морских воденица (тинске на острву КеФалонији) и многобројних врела, није ни додирнут. Овде није требало да изостану ни описи типских валона или драга. Сем ових замерака, имамо и једну општу. Г. Николајевић не износи геолшпки састав и тектонске прилике обала, а то је иотребно; јер и ако има обалских облика, који су чисто ерозивни, има више оних који стоје у вези са тектоником полуострва, н. пр. готово цела обала Црнога Мора, Солупско-ОрФапски Залив, Босфор и т. д. и т. д. Овај одељак има и погрешака. На Халкидичком Полуострву Г. Николајевић помиње полуострво. (а не језик) Хагијоп Орос. То се српски каже Света Гора.1 Термопилски кланац није у нзворном крају Сперхеја, него скоро на ушћу ове реке. Стр. 37. има ову реченицу: „У повије доба ово је осгрво (Милос) постало чувено, јер је по њему назвата Венусова статуа." Овде су учнњене две погрешке: 1.) није острво чувено што је по њему назвата статуа, него што је па њему нађена и 2.) није Венусова статуа него Венерина. Ко не зна митолошке ствари, мислиће, по г. Николајевићу, да је Вонус некн Бог. Чудна је погрешка г. Николајевићева, кад каже да је Глоса или Лингвета мореуз. То је пајсевернији рт Акрокераунског Полуострва и тврђење своје г. Николајевић би сам оборио само да је имао пред собом ма какву карту. У целој књпзп најслабије је, према своме значају, обрађепа орограФија. Не рачунајући оне сувишне ствари на стр. 44—54., које су само за општу геограФпју, овај одељак пма толико недостатака и толико иогрешака да се овакав пе би могао трпети чак ни у каквом страном делу, гдс обично нма много погрешака. Нису ни наговегатени они научни проблеми Физичке геограФије и геолошке тектонике, који играју главну улогу при одвајању планинских спстема и изношењу њихових особина. Г. Николајевић је усвојио (само са извесним погрешкама) научну ноделу планинских система Балканскога Полуострва, али није ту поделу и поткреиио научиим доказима: није изпео карактеристичне црте (геолошке и тектонске) иоједнних система 1 Но мерељу пзвршоиом у нашем Географском Заиоду цело Халкпдичко полуострво пма у површнпн 384169 км.2, а сама Света Гора 31' -69 км,- Према овоме подацн у књизи г. Николајевића петачнп су.