Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 127 говори о карсним нољима (која он назнва: „до.пше где-где испрекидапе“). Никакво значајније објашљење о тим нољнма овде није дато, чак ни тачна деФиниција њина, а има много погрешака. Готово ниједно поље, које се овде помиње (нису сва главна помепута) пема тачно име. Ливањско Поље је сасвим иогрешно онисано. По дну тога највећег карсног поља находи се Ждраловац са Шеваровим Блатом, затим Ливањско Поље (у ужем смислу) и најпосле Бушко Блато. Г. Николајевић иомиње одмах до Ливањског Иоља Шеварево Блато, које се ио њему пружа до саме херцеговачко-далматинске међе, где се зове Бушко Блато! Купрешка висораван нс постојп, то је Купрешко Ноље. Штета је што на овом месту нису поменута макар главни.ја карсна поља Босне и Херцеговине: Купрешко, Гламочко, Дабарско, Гатачко, Фатничко и т. д. и што ннје изнет постанак њихов. Код арбанашко-грчких иланина г. Николајевић вели да ове иланннс „почињу од црногорске висије (које?), па се пружају на југ до врха Грчке“, и ово је све о границама тих планина! Не почињу ове планине од црногорске висије, него од Медуанског Залива, Задримља и Метохије. Који јетај врх Грчке докле нду тс планине? На стр. 60. овога одељка стоји: да две иланинске грапе од Шара на југ обухватају сва језера у западној Македонији н Арбанији. То није истина: 1) пе обухватају само две нланинске гране ова језера и 2) изузев Малишког, Охрпдског и нешто Пресланског Језера сва остала језера припадају родонској маси, а не арбанашкој. Плашше: Сува Гора, Караџица, Бабуна, Селечка (а не Селица), Ниче (а не Ниџе), Олими н Оса такође припадају родонској еистеми, а не арбанашко-грчкој. У трећем делу овога одељка говорн се о кар натско-балкансџој системи као једној системи, што је нетачно. Балканска система је самостална целина н нема везе са карпатском која је такође самостална, и то је већ свршен Факат. Мишљење Сисово но коме Кариати и Балкан торзијом прелазе једно у друго, да су дакле једна система, није се одржало. Г. нроФ. Цвијнћ јо нотиуно доказао, да се ове две самосталне системе, размимоилазе око црноречке котлине. По реченици једној на стр. 69. изгледа (није јасно изведево) да Гтањ припада карпатској системи. М ово ннјс истина: планине Ртњеве групе су у балканској системи. Родонска система је нз више разлога најважнија система Балканскога Полуострва: она је најстарија, заузима иајвећи део иолуострва и ио своме постанку битно се разликује од осталих млађих система. Овој тако важној системи г. Николајевић је најмање