Дело

128 Д Е Л 0 иоснстио иажње, о њој говори само на два непуна диста и, разуме се, нс износи ни граниду ни главни тектонски процес радијалних порећаја ове масе. — II код ове системе г. НиколајевиК рачуна једну планину у две: Родоне и Деспот-даг ма да су то само два имена за једнт нланину. Осогов, Јастребац и Копаоник рачунају се овде, сасвим тачно, у родопску спстему, али се на стр. 61. и 62, као што је поменуто, рачунају динарску. Оваква сасвим супротна тврђења о једној истој ствари не треба да се виде у књизи, која хоће да претендује на озбиљност. На Рили има свега 102 језера1, а пе 70, како наводи, не знам по коме, г. Ннколајевић. Родопска система се пе одлпкује благим облицима; напротив, она има већипом стрме стране, па и одсеке. Боздаг није део Родопа, пего Пирина (или Перима, а не Перипа) и на Пирину не постоје она два врха: Копеник и Горница. Овај одељак изобилује и погрешпим висинским котама. Овде ћемо изнети све планине и врхове са погреганим котама, покрај њнх ћемо ставитп тачну коту, а у заградн погрешпу, која је у књизи: Комови 2460 м. (2490 м.), Лелпја (а не Вучја Љеља) 2032 (2070), Трескавица 2080 (2128), Велебит 1753 (1758), Госпић (варош) 565 (570), Книп (варога) 226 (355), Јахорина 1913 (1800), Романија 1029 (1000), Козара 978 (1000), Влашић 1919 (1400), Љуботип (а пе Љубетен) је пре мереља г. Цвијићевог сматран за највећи врх Балканског Полуострва и држало се да је впсок 3050 м. По г. Цвијпћу он има висину од 2740 м. и тиме му је смањен значај пајвишег врха. Доцније је један аустријски ОФПцир, 81ее1з, и ово г. Николајевић треба да зна, извршио ново мерење и нашао да Љуботин има јога мању висину 2510 м. Црна Гора (Кара-даг) 1804 (1665), Јабланица 2312 (2282), Ниче 2525 (2517), Олимп 2985 (2974), Хеликон 1740 (1749), Сутка 2188 (2352), Мајада (а пе Магијада) 1031 (1035). Засебан је одељак о равницама, иољима и котлинама, а то није било иотребно. Равнице имају везе са орограФијом, оее су управо један део орограФског склопа земљишта и зато се о њима говори у орограФском одељку. Да је тако доказује и г. Николајевић: он у орограФском одељку говори о карсним пољима, па то исто иопавља н овде. Иначе је овај одељак израђен врло добро, можда боље од свију. Од већих мана му је: оскудица геолошких података н објашљење (текгонско или ерозивно) постанка иоједипих поља или котлина. Г. Николајевић котлине: суводолску, соФијску, скопску (а не сконљанску), тетовску, битољско-прилепску и сереску зове равннма! 1 Л. Цвијић. Трагови старих глечера па Рили. Глас 1ЛУ. стр. 89.