Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 129 Под равнима ми у опште разумемо равно земљиште без великих стрмнна и узвишења, а то ове козлине нису; оне имају местимиде и врло стрмих страна, па је зато боље задржати њихово ираво име. Нису поменуте и неке знагније равнице и котлине: Мачва, Стиг, Тиквеш, Морихово, Меглеп и т. д. Мањих погрешака има мање: Косово Ноље је по најповијем мерењу велико само 501 км.2 (а не 1.000 км.2), Метохија са ђаковичком котлином 2.263.85 км.2 (а не 1.500). Неколиким котлинама нису забележене површине, као: суводолско.ј 395.20 км2, тетовској 232.19 км2, битољско-прилепској 1.212.54 км2, солунској Кампањп 1.715.12 км2, сереској котлнни 1.258.24 км2, Овчем Нољу 1.397.22 км2 и др. ХидрограФија је такође слабо обрађоца: поређене су главније реке, али није објашњен постанак и нзложеи геолошкн састав њпхових долина н клисура; нису, даље, изнети правди појединих река, брзина и количина воде и ранија стања речна (терасе и обалске линије), а то је главно у хидрограФији. Иоменута је подела на три главпа слива, али сливови нису назвати по именима мора, него само: западним, јужним и северним сливом. Мало је говорено о хидрограФским приликама карста, ма да су оне врло интересаптне, особпто у ноређењу са хидрограФСКим приликама осталога земљишта: н.пр. зашто у карсту нема ни великих река, пи правпх речппх долина, него су река сведене готово на иотоке, а долине па вртаче, увале и иоља Одељак ојезерима сасвим је издвојеп од хидрограФпје и ако језера спадају у хидрограФију. II код њих није изложен геолошки састав обале и долине, раније и данашње стање воде, нити су језера класиФикована ио своме постанку (тектонска, ерозивна, глечерска). За Охридско Језеро није поуздано даје ио леиоти нрво језеро Балканскога Полуострва, нити је ио величини друго. Оно по лепотп може бити друго, а но величипи треће, јср је Преспанско Језеро, изгледа, од њега лепше и веће. За Мало Језеро је већ свршена ствар, да се не зове Вептрочко и мепи је чудновато што је г. Николајевић, кад је имао пред собом Атлас Језера Македоније и Старе Србије од Ј. Цвпјића, опет задржао то иогрсшно име. Вентрак је извор на јужној страни Малога Језера. Нстачна је величииа Преспанског Језера 260*31 кмЈ, оно има 286*31 км2. Костурско Језеро има прави бубрежаст облик, а не само округласт; Острвско се Језеро не иружа са С на Ј, него СИ—ЈЗ. Малка Нпче је једна иланина, а не две, као шго каже г. Николајсвић (стр. 95.: „Малка и 1111110“), говорећи о Острвском Језеру. Које ли је то теловско језеро, које се иомпње на стр. 95?! Апсолутна висина Пазарског Језера не „досеже неко.шко десстина Дело, књ. 34. 9