Дело

180 Д Е Л 0 метара“, него само 4. Тахинско Језеро (а пе Ташинско) велико је 157-Ј4 км2, а не 125 јсм2. Већи део Скадарског Блата (212 35 км2) принада 'Гурској, а мањи (15016 км2), Црној Гори, а не обратно, као што јс у књизи. Плавско Језеро је велико 7-38 км2, а нс 8'6км2. Остали одељци ове књиге, који су, изузев климе, мање чисто геограФСКИ, добри су. Имао бих само да напоменем код одељка о народу, да није требало Лукса наводити, јер је несигуран. Он може бити ирсма нама добро расположен, али зато не мора бити тачан; његова нетачност најбоље се внди кад говори о Бугарима. Он за њих каже (стр. 124.): „Бугари су Флегматичног темперамента, великог раста и снажни, ход им је тром и доброћудни су.“ Нити су Бугари Флегматичног темнерамента, нити им је ход тром, а најмање су доброћудни! Рђава ,је карактеристика (стр. 125) и о Турцима (за коју се не каже одакле је узета): „Турци су гордп, часни и искрени. Врло су религиознн. Као ратници су издржљиви и храбри.“ Но овоме изгледа да су Турци најбољи народ на полуострву! Код политичке ноделе г. Николајевић греиш што Далмацију, један део Хрватске и Добручу пе рачуна у Балканско Полуострво. „Ове области, каже он (стр. 159). припадају оним земљама, ко.је својт тежну (ваљда тежишну) тачку немају на иолуострву“, на зато „о њнма овде нисмо водили рачуна“. Колика је ово погрешка није потребно доказивати: по овоме не би требгшо рачунати на полуострву и Босну и Херцеговину, јер су и оне под Аустријом. II ако су Далмација, један део Хрватске и Добруча у оним земљама чије је тежиште изван нолуосгрва, оне саме и по географском положају и по народу који у њима живи, припадају полуострву и теже његовим земљама. Осим досад номенутих, погрешкама у номенклатури има још: пише треба Ахил Аил Биокија Беотија Бјелеш Беласица Благуша Плауш Велез Велес Венеција Млеци Виситор Визитор Галичница Галичица Гацко Пол.е Гатачко Поље Грамно Грамос Дувоо Поље Дувнањско Поље Зајичар Зајечар