Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 133 литература је још од мање вредиости: на једпом .је месту употребљеп чак и Брокхаузов речник! Ја бих овде преиоручно г. Николајевићу највише читање карата, особито специјалних, јер ће то више користити, него и Драгашевић и ХецендорФ, па и Бендерев, а још мањо Матела. Код добрих би се карата избегле и многе грешке у детал>има (н.пр. Глоса земљоуз или Хртица, Мрдар и Бреспик планине). Сем тога, г. Николајевић није прочитао стварн, које су му неопходне ири изради појединих одељака. Н.пр. за орограФију није употребио Структуру и поделу планина Балканскога Полуострва, за карсна поља: Карсна 11оља западне Босне и Херцеговине, оба рада г. Цвијића, без којих се та иитања апсолутно не могу решавати. Да напоменсм и то да је одељак о орографији рађен по једном другом делу г. Цвијића,1 у коме се орограФија излаже сасвим споредно, ради разумевања антропогеограФских питања. У ствари, дакле, г. Николајевић није употребио праве резултате г. Ј. Цвијића о орограФији. Али с литературом треба пажљиво радити, па ће се тек онда извући потребна корист, а г. Николајевић није с довољно пажње употребио ни ову литературу коју је имао. Тако нпр. Нреглед геогра<рске литературе о Балкапском Полуострву има реФерата о гогово свима радовима г. Цвијића, који су потребни за овакво дело. Такав је реФерат на МорФолошке и глацијалне студије Босне, Херцсговнне п Црне Горе, у коме има лепа карактеристика динарске системе, па реФерат на Карсна Поља, где се говори детаљно о кареним пољима и др., и то све г. Николајевић није видео. Још једну примедбу. Сем неколико мањих карата, оваквој књизи, ради лакшег читања и разумевања, потребне су трп веће карте: геограФска, гсолошка и етпограФска. Писац ће без сумње у друго издање унети ове карте. Најзад, да завршимо овај мало дужи реФерат. Г. Николајевић је врло вредан, вреднији него многи паши ОФицири и има многе добре воље за геограФске студије. Он је покушао да папише добру књнгу, али, јамачно услед великс брзине н хнтње којом је писао, ннје успео. Можда је томе" узрок и оскудица праве спреме, каква треба за геограФа, и оно често претурање наших ОФПЦира по разним пословима које им не да времсна да се у један посао довољно удубе. У књизи г. Николајевића само је начин разлагања научан, али праве, истннске 1 Географски положај н оиште географске особиие Македоеије н Старе ■Српије. Сри. Књиж. Гласепк бр. 72. н 73. од 1004. г.