Дело

КРИТИКА И БИБЈШОГРЛфИЈА 135 ова два појма влада још и данас вслпка забуна и неодређеност кад год сс о овим стварима поведе реч. Људи од напретка, увиђајућн сву штетност и убитачност од традиционализма, који неминовно доводи у питање самоетално егзнстирање једнога народа у општој културној утакмици, у већипи случајева неоправдано нападају и саме традиције и почињу одрицати извесне Факторе, ко.ји <1е Гас1о постоје или су као такви бар постојали. Напротив они елемепти, који било из задњих егоистичких намера или из иезнања теже да точак напретка код једнога народа задрже, правдају своје иоступке тиме, што, веле, народ треба да се развија по својим традицијама и што ни иретци нису другојачије радили. Међутим, кад човек зна историју развитка људског друштва и кад познаје законе по којима се управљају она два основна и нстикта, која нокрећу, како сваку појединачну, тако и колективну људску индивидуу у борби за опстанак, т. ј. т е ж њ у з а о д р ж а њ е м индивидуе и тежњу за одржањем врсте,1 из којих се у крајњој линији развија борба друштвених класа н борба племена, нација, што и чини у самој ствари историју људског друштва, онда човек може лако да одреди заслужено месго традицијама, иа биле оне националне, класинске, верске или чак и династичне. Грех би нак бпо одрицати нашим народним традицијама ону знамениту улогу, коју су оне играле код нашег народа за време његовог роиства под Турцима и у време борбе за нациопално ослобођење. Али је нсто тако за још већу осуду, кад се један, национално слободан народ, одржава традиционализмом на истом степену културног развитка, на коме је он био нре неколико стотина година. Јср закон историјске немиповпости, којн је у иреисторијском и античком добу био тек у зачетку, у историјском, а нарочито у капиталистпчком периоду, већ је ноказао са неколико очигледних примера, шта чека оне народе, који не могу да учествују у општој културној утакмици. Да додирнем сва ова питања, побудила ме је ова лпгерарноисторијска књижица Сремчева, у којој је он, на једппствепо пластичан п жив начин, нокушао да створи дивну слику оне интересантнс традиционалне трагеднје, у којој се је развнјао н свршио живот дукљанскога и подгорског краља Владимира п кћерн моћног маћедонског цара Самуила — Косаре. Оио што нарочито узднже Сремчсва „Владимира Дукљанина* јесте у томе, што то иије каква скроз измишљсна п Фантастпчна прнча из сриске прошлостн, јер је 1 Песнпцп тј називају: борба за живот н љу0ав.