Дело

Б Е Л Е П1 К Е 141 ка“, коју је савесно с руског превео .Јовап Максимовпћ, изпоси се на јединствеп пачип интимни, упутрашњп живот руских сељака, какап је оп у данашње време. На место пдиличпог, патријархалпог, сеоског живота са најстрожпјим моралппм правплима, оног живота што је већ прошао п у Русији и у Србији и свуда, осветлпо нам је овде Толстој то модерно царство мрака, у коме се однгравају, само можда па још горп п свпреппји начип, све сцене варошког живота. Ппјансто, крађа, браколомство, тровање. обмањивање, недопуштенп односи код блискпх сродпика, убијање ванбрачпе новорођепчади п др. — главне су одвратне, али истиппте ппјансе добро погођене слпке што се зове „Царство мрака“. — Са радошћу и признањем бележимо, да су глумци и овај, као и већину рускпх комада, одлично извели. У своме веселом (п тужном) позорпју „Родољупцима“, које је према орпгппалном тексту престављано првп пут 30. дец. 1904., изнео је добрп п родољубпви Стерија „неваљале п покварене људе, каковпх има свуда, који под видом родољубија сваку нрилпку за своју себпчпост уиотребљавају н најбезумпије савете дају. пе марећи, оће ли се тиме својој општинп, илп своме пароду каква штета панети“. Стерпјпнп родољупци су људи нз педесетпх годппа, по којпх је н данас свуда тако много, што срампо тргују са патрпотпзмом, којп песумњиво има својпх правих апостола п мучеппка; то су с.творења, која носе и српске и маџарске зпачке у исто време, која мењају мишљења н пацпопалпо чувство, пре него што човек може II схватпти шта онп у моменту мпсле п памеравају; то су најзад мучепнцн, којпма јс увек и свуда добро. — Прва новоуобпчајена конференција иред комадом имала ,је успе.ха. Публике није било колико су то заслужили сам комад п Стерпја, баш као да су мпоги знали да ће се тога вечера усиљено п прптворено смејати — себи самима, илп као да су слутпли да ће у место уобичајепих Стеријпнпх типова са извесном бојажљпвошћу гледатп цело вече у једно велпко огледало — трулога и поквареног живота. Породица Немањића. — Јов. М. Поповпћ, учитељ, да би својпм ђацима олакшао учење српске исторпје, покушао је да п ту на један доста пнтересантан начпн прпмени прпнцип „очпгледне наставе“. ЗаТтај цпљ дао је литографскп пзрадптп стабло старе сриске владајуће породпце Немањпћа, која је владала преко'200 годпна у велпкој средњевековпој Србијп. На једноме стаблу, из кога избијају као неке гране, престављенп су сви важнпјп члановп помепуте дппастије од Немање па до Уроша Нејаког са годпнама владавине. Има и омањпх хрополошкпх омашака. Вероватно да ће и успеха иматп. У Лондону је ове године изпшла књига Тћгои&ћ 1ће 1ап(1« о! 1ће Зегћ (кроз земље Србипове) од Иигћот-а. Бележпмо ову књпгу но страној бпблпографпјп. За нас је опа од важпостп парочпто стога, што је, као гпто се пз патписа видп. нзрађена на автопспји. Познати пемачкп путоппсац Л. Пасарж (Б. Раззаг^е), који је стекаб хвало у немачкој књпжевпости својпм оппснма Шпаније, Игалије, Норвешке, Шведске, Данске п балтичких крајева, наипсао је путоппсне п културпе слпке пз Далмацпје и Црне Горе (ПаћпаПеп ши! Моп1епедго. КеЈзе- ит! КиНигћПЈег. Пе1р/.1ЈГ, Уег1а$г \оп В. ЕНзсћег. УасћГођгег). Немачка критика иетиче ГТасаржа као доброга по-