Дело

140 Д Е Л 0 алностп код својпх сународнпка преко Саве и Дунава. којп су пзложепп толикпм п најразлнчпијпм туђинскпмутпцајпма. „Јер запста, велн Жавојновпћ, у тешкпм прплпкама. у којпма жпвпмо, не само у озбнљпом .јавном раду пего п забавама евојим — п па доколпцп — морамо пстпцатп своје особпне и пеговатп пх, да бп нам остале увек у свестп посред заглушнога сплног шума страпога живља око пас. Своје недајмо а туђе не дирајмо!“ ТТоред скоро објављеппх састава пма у ово.ј збпрцп п новпх. а свп онп укупно носе на себп нечат усиљеностп и сувпше су удаљенн ио свему од праве српске народпе поезије, одчега пак мпого зависп њпхов пропагаторскп успех. Цена је књизп 5 круна. ..Спасоносан" програм. — Господпн Данпло Орељ, шабачкп адвокат наппсао је п — штамнао књнгу: Програм пли основп за сталпо н потпупо уређеље п иреображај Србпје п њених полптпчкпх страпака“ (посвећепс Српској Сељачкој Слози). Унапред морамо да нзјавпмо, да они озбиљнп људп, који се баве јавпим пословима, па ову књигу не треба пп да се обазру, јер она то пп по чему пе заслужује. Па ипак су интереснп државничкп погледп и предлози, које овај адвокат предлаже Србпјп за брзо н коначно решење свпх гштања, која су у њој па дпевном реду. „Програм овај велн адвокат Орељ — средио је сва ната државна питања па п најтеже финансиско питање тако: да но њему радећи. данак би био људима средњег стања преко половпне мањн а пмућнпма нреко једап п по; посредпе норезе не би се повисивале нптп би дефнцнта и њихових задужења бпло: земља бн била у стању да сваке годпне но 40,000.000 днн. одужује се п за 14 год са свпм одужи се: сељани бп ималп од државе сваке године 3.000. 000 за пакналу шгете од леда п суше пак да накпаду никад не враћају; а и свештеппци бп ималп сви до 2,000.000 плате годпшње... па ипак би поврх свега остајало сваке годппе 8.000. 000 дпп. за резервнп фонд“ ит.д. За све то он пррдлаже да се Мпнистарство полпцпје спојп са правдом; засебпо мпнпстарство привреде не треба, већ нека је са просветом н црквом: војска пека се стара за грађевпне. Бпрање посланпка да врше општппскп одборп, јер овако много кошта. У Устав унетп број чиновнпка п служптеља. Акамију Наука и Позориште пе нотпомагатп. Скупштина да сме радптн само 42 дапа у годпни п т. д. Књпга ова, п ако је једпа од најлуђпх од како се уопште на српском језпку ипше, ппак може п треба да буде поучпа за све опе људе, који мпсле да политпку и државпе послове могу водптн „од ока“ плп „ио здравом разуму". Јер је крајње време да се једном увпдн, да је п полптпка једна велика паука, тежа од већппе другпх наука. која се мора п дуго и озбпљно студпратп, ако се т. ј. неће да пишу Орељовскп програми и држе с.тпчни демагошкн говорп чак п у — Народној Скупштини. Из позоришта. Прошлога месеца (децембра) давапа су у „Народном Позорпшту“ два пова комада, члју појаву морамо да забележпмо колико због тога што се у оба ова комада: Толстојевом „Царству мрака“ н Стеријиним „Родољупцима“ цртаверно н савесно стварнп жпвот две среднне данашњега друштва, а толпко псто н због тога што сматрамо да је са изношењем оваквпх комада нозоришна уирава схватила тачпо п задатак „Народпог Позоришта" н своје дужности. У Толстојевој драмп „Царство мра-