Дело

Б Е Л Е III К Е 139 Милсна Прај ндлсбергер-Мразовић. Уз приповетке је написао уводни есеј нрофесор Ватрослав Јагић, а илустровао их Евалд Арнт. НАУКА Име највишега виса на земљи. — Године 1856 нредложио је управник индиских спимања, пуковник А. \Уап&ћ, да се највиши врх Хпмалаја, за који није пашао урођеничко пме, пазове но имену њоговога претходника Мопп! КуегезГ Кад је годину дана доцнпје Херман Шлагинтвајт дошао у Непал, мислио је да је спежпп врх Гаурисапкар, којп домипира околпном Катманоа, ЕуегезГ Од овога времепа ушло је ово урођепичко име (Гаурисанкар) у географску литературу, нарочито у вапеглеску. 1886. године носумњалн су најнре у идентичност Гаурисанкара и ЕуегезГа енглески офнцири \Уа11ег, Теппап! и Таппег н од овога времена ово спорно питање није решено. Садјеторешио каиетан Н. \Уоо<1. 0вај офицнр, члан индискпх снимања отишао јеујесен 1903. год. у Непати извршио нова озбпл.па спимања: према Каулији, СЗ-но од Катманда (тачке снимања Шлагиптвајтове) и према .једној другој висинској тачкп, И-но од Катманда, нрема Махадеу Покри (Маћабео Росга). Ова су сннмања доказала: д а с у III л а г п н т в а ј т о в Гаурисанкар и М о п п 1 Е V ег е з 1 д в а различна в р х а. То се јасно види са Махадеа, али кад се са Каулије пос.матра Еуегез! пзгледа говово потпуно покрнвен Гаурисанкаром, н заблуда немачког пспнтивача може се тиме објасппти. Положај и висипа ио \\чин1-у. М. Еуегезк С. ш. 27°59’ 16,22” И. д. 86058’ 7,09” Висипа ирема Каулијн 8767 м. „ „ Махадеу Покрп 8817 м. „ према старијем тригопометријском мерењу 8840 м. Гаурисанкар с. ш. 27°57’ 51,97” И. д. 86°22' 43,27” Внсина према Каулијп 7123 м. „ „ Махадеу Покри 7130 м. „ „ старијем тригонометрпјском мерењу 7143 м. Код виспнскпх података' прпмећује садашњи управнпк индиских снимања. потпуковпик Р. В. Еоп^е, да су \Уоос1-ова мерења мање вредности но старпја трнгонометријска снпмања. \\гоо(1 се паиме служпо малпм теодолитом (пречппк лпмба 15,24, код теодолита тригопометрпскпх снимања 60,96 см.). Даље, он је био и временом н средњом иодневном паоблачепошћу с.иречен тако, да је свој висински угао морао узиматп рано у јутру, дакле у време кад је велпчпна рефракције не само непозната, пего и променљива а напротив трпгоно.метрпска су сннмања вршена за вре.ме пајмање рефракцнје. Најпосле висине \\'оо(1-овпх базинских станнца нису сасвпм тачно израчунате; стапице пак трпгонометриских снимања утврђене су ппвелманом. Са овнх разлога мора се за МошП' Ечегез! задржата виснна 8840 м. (8прап — Ре1егтаппз М1МеНип$еп). РАЗНО Српске забаве. Јован ЛСпвојновић, чије смо мање радове па иољу „српске забаве" раинје прнказалп пашим чптаоцима, скунио је све те његове радове, иеке н прерадио н уз сарадњу компознтора Исндора Бајнћа нздао пре кратког времена нод горњнм пменом повећу н интересантну књпгу (стр. 136 Д- XI.11). Побуде пншчеве за овај рад су иатриотске а намере пле.меиите. На нме: он хоћв овнм својим послом да н сам прппомогне чувању нацпоналие индшииу-