Дело

КЊИГА 34. СВЕСКА 2. ДЕЛО Фебруар, 1905. год. П 0 Е 3 И Ј А IV! Р 3 И ЈИ Мрзим на часове очајне и плачне, И на ноћп дуге, бесциљне и сане, И на саму мис’о, што се болом зачне, Слутњу, страх и борбу, тај паклени кивот Мрзим. Нека других у њиховој властп. Ја весеље волим, шалу, смех и живот, Пун чежње и страсти. Хеј крчмару, амо, донеси нам вина, Камо ти свирачи? Циго, друже стари, Дела, нека цикне стара вијолина! С дахиром у руцн, као капља росе II оком што жеже, она моја мала Нек затресе лако замршене косе, Уз праску сандала. Нек се срце здробп на тисућ парчадн, Нек заболе... Ако, то ћу поднет лако; Нека иде прича, да смо били млади. Ходн, мали враже. Чнк! Ја се не бојпм Да те у том слатком болу чврсто стнснем Рукама обема, п на грудма твојпм Обамрем и свиснем. Милорад М. Петровић Дело, књ. 34. 10