Дело

146 Д Е Л 0 ЖИВОТ Живот бурна, хучна река, Таласи се брзи гоне, Ја на среди, на матици, Чун се љуља, да потоне. Склопиле се магле, тмине, Вихор беснп, муња сева, Ал’ ја миран, не плашпм се, Дух олујп одолева. Мрак и тама свуд по свету, Ал’ ме нада разведрава: На дну срца светлост видим II крајичак неба плава!... Сокољанин ЈУ1ЕСЕЧНА НОЋ Ноћ је пала; из далека Месец сија на висини; Све је мирно, само река Хуји, бруји у даљини. Земља спава, слика мира У тишнни гробног стана, Ћуте поља, брда ћуте Месечином обасјана. Земља спава, земља сања 0 старости свога века, 0 леденој, хладној смрти Света, себе и човека. Пијетро Косорић