Дело

150 Д Е Л 0 Тад је на крст мећеш, рузи је предајеш, Па је онда гневно са тог крста горе Боговима шаљеш и мртвима дајеш, Бацаш у пучину и у мрачно море. Колко да је мучиш она не умире, Не може да умре. Још ти она прети. Ти крај ње пролазпш, помен изумире. Ја се надам да ће: најзад и умрети! — П-ги