Дело

152 Д Е Л 0 Орадица напомињаху неизгладиви семитски тип: физиономија му је за то нпак била енглеска, и чак би изгледала и сувише флегматична да свагдашља живост његова погледа и подругљива кривниа његових усана није доказивала снагу његове увек младе и активне мисли. Године и умори његова племенитог и радног жпвота отежале су његово држање: приступао је само ослањајућн се, сједне стране на трсковачу, а с друге на руку каквог секретара: али је примао почасти од свију са достојанством светскога човека који има велику моћ. Далеко од тога да се савије под теретом, радио је без одмора, живио је у Берлину у студиозној повучености и присуствовао је свим седницама: „И преко свега тога, рече мп једнога дана смешећи се, нмам у исто време и да управљам Енглеском“. Могао бих додати — то сам накнадно сазнао — да је посвећивао нешто доколице књижевности и умним пословнма који су му били драги. У њему сте увек могли наћп уметника поред државника, и машта никад није губила своја права. Много место из његових књига јесте у неку руку ранијп коментар његова држања у парламенту, његова грандиозног „империјализма“, његове предузнмљиве дипломатпје: н не ударајући нарочито гласом на то, напоменућу да се спуштање руке на Кипар, које је за време Конгреса извршио лорд Биконсфилд, могло наслутити и осетити раннје као потребно у роману Танкреду од Венијамина Дизраелија. Нове беседе тако исто биле су дело уметника и шефа владавине. Два пли три пута само, он је узимао реч у Радзпвиловој налати, — на енглеском језику, противно днпломатском обнчају, — и с места задобно је нажњу својих колега. Утисак његове речнтости бно је у толико осетнији што је обично остајао непомичан у својој наслоњачи и мешао се врло ретко у нзмењивање мисли п разговоре. Протокол је могао донетн само смисао његових беседа, знатних нарочпто по нагласку и стилу: алн се осећало како трепере у томе лепом говору, мало ћудљнвом ио који пут, воља и амбиције једног великог народа, убеђење страстне и оштре душе. Говорио је стојећп, не гледећи ни у кога, очнју час управљепих у даљину, час оборених и сконцентрованих на неко унутрашње посматрање. Његове периоде низале су се ритамске и звучне, мирне или бујне према току беседе, смело изговаране, а његова поносита дијалектика развијала се са енергијом и блеском, чнји естетичкн утицај и