Дело

УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ ДИПЛОМАТЕ 133 неоспорни ауторитет је подносио видно цео скуп. Па ппак, као и већина велпких уметннка, у обичном животу није био ни имнозантан ни натмурен и није се окружавао никаквим блеском: манири су му били прости, његови разговори, у колпко самја могао судитн, љубазни и предусретљпви. Није показиЕао ни мало таштине; у исти мах насмејан и уздржљив, није се трудио да себи даје известан изглед, држао се извач свакидашњих полемика и очигледно бавио се само општим изгледом и крупнпм цртама ствари. У осталом могао је без пкаква страха оставити активнију улогу своме вештом и ученом колеги, шефу Роге^и ОШсе-а, лорду Салисберију. Овај пак, који је од тада, и за тако дуго време, управљао пословима своје отаџбние, био је један од оне отмене господе у управи земаљској чије личне заслуге и социјални положај тако корисно потпомажу моћ Енглеске. Зна се каквом је гипкошћу и упорношћу он касније умео прилагодити традиционални торизам модерним погодбама еиглеског парламентарног друштва, и примењивати, према приликама, као независан али вераи ученик, доктрине свога славног претходнпка. У тај мах он је са основом сматраи као министар нарочито вешт у нсточанским питањима: видео сам га, годину дана пре тога, на конференцпји у Цариграду, како развнја стручност п научност првога реда. Свакојако, његова мислилачка физиономија, његово племенито лице, његово широко, голо чело, његова дивна брада, његова блага реч пре напомињаху на филозофа мислноца него на одлучна државннка: његово мешање узимало је по иекад чак и хуманитаран карактер. Његова душа одиста је била узвишена и побожна, али његова политпка, превучена тако сентименталном бојом, ипак ја за то била ексклузнвна и доследна. Он је бивао ганут или остајао равнодушан нрема гледишту своје владе, н његова цивптнзаторска марљивост илн његове снмнатије нрема угњетепима увек су бнле потчнњене британском интересу који пм је одмеравао топлнну. Његове колеге знале су за то; једнога дана опазио сам код њих известан неодређеи осмех, поводом говора о једном нлемену коме је једва п име знао, али које је хтео отргнути од рускога утицаја, када је опнснвао његове тобожње патње са толико узбуђења као да је била реч о каквоме народу на умору. Међу тим, нп да је тренуо када је многа хришћанска племена, а нарочнто Македонију и половину Бугарске, онет враћао под скнптар