Дело

Д Е Л 0 154 С-ултанов. Опазпо сам тако псто промену у његову гласу кад није хтео да улази у ногађања, а имао је известан одлучан начпн кад бн рекао: /Го је од стране Енглеске“, који је наглашавао неизменљиву вољу одлучна н ионосита мпнистра. С разлогом су га сматрали као тактичара енглеске мисије: увек готова за напад и одбрану, говорећи обилато и са доста духа прилично погреншо француски пратио је све дискусије до најснтнијнх појединости, п час нопустљив час непоколебљив, издржавао је чарке и бојеве као пеуморнп ратник. Ма да је лорду Биконсфилду указпвао највнше поштоваље, радио је као мпнистар који дели одговорност у власти и управљању једном странком. На томе основу он је одржавао са г. Бизмарком и грофом Андрашијем иптнмпе одношаје који су принремили Конгрес, иа је чак узимао и инпцпјааиву у мерама о којима су се сноразумели Кабинети у Лондону, Берлину и Бечу. Он је предложио систем двају Бугарпја и начин администрације у Босни и Херцеговпни. Осим службених преговора, он је имао као неку повластицу на деликатне и удворљиве разговоре и поверљива наговештавања која је сматрао за опортуна. Немам шта да кажем о тим копфереицијама, али морам папоменути, просто по нашој Жутој Књизи, његов разговор са г. Вадингтоном односно Туииса. Не знам за што је он касније огледао да му умањи значај, јер је потпуице био у праву кад се трудио да нас одвојп од Египта и уговора о Кипру ласкавом перспективом лаке тековине: љегов говор исказивао је у томе, као и увек, мисао његове владе: „Учнните у томе, говорио је, што будете нашли за добро, и Енглеска ће примити ваше одлуке“: Наводим уз то тај текст тако јасан само да бнх јасније показао колико је лорд Салисбери, у стварима главним или споредним, под заставом нрвога министра, још од тада слободно вршно своју акцију у питањима која су била или нпсу бпла изнесена пред Конгрес, а која су из далека или из близа интересовала британске комбипације. Енглеско представништво срећно је допуњавао трећи пуномоћник, лорд Одо Русел, посланнк у Берлину. Тај духовити човек, слободан од предубеђења и системе, пријатан оптимиста, и.мао је неусилЈено н весело држање: говорио је мало у седници, али много ван седнпца, и када су оштрина лорда Биконсфилда и умешност лорда Салпзберпја уливали пешто брпге, утешна