Дело

УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ ДНПЛОМАТЕ 155 живахност његова оцењивања, њихов оригиналан а по кад што и шаљив облик нрипремаху бољи утисак. За свој лични успех, тако исто, он је у многоме имао да захвала и сво.јим сјајним дочецнма, које је грациозно изводила леди Руселовица и својим давнашњим везама са канцеларом и отменим берлинским друштвом. Русија, којој је непосредно претила моментана коалици.ја између енглеског, немачког и аустро-угарског двора, и која је намеравала да брани стопу по стоку земље, хтела је да даде својој мисији најјаче снаге и највећи престиж. Оиа је нослала дакле кнеза Горчакова, канцелара царевине већ од пре двадесет и нет година, са заслуженим угледом у дипломатском свету, и грофа Шувалова, којп .је у тај мах важио нао нарочити повереник царев. Тим двема личностима био је придодат у помоћ посланик руски у Немачкој, г. д’ Убрил, а уз то и многобројни персонал од искусних саветника. Ма да је био слаб и осамдесетогодишњи старац, кнез Горчаков пркосио је умору дуга пута и изгледу упорне борбе да би бранпо до својега последњега часа ствар свога господара и своје отаџбине. II он је служио одиста са толико искуства колико и храбрости, потпомаган и осећајима које уливаху његове године и његов внсок положај. Још ми је нред очима коректно држање његова мало погнута, али радна тела, његово покретно и фино, са свим избријано лице, његов поглед који се блистао нспод наочара, његове танке усне, његова пријатна физиономија и његова изванредна отметност, које му даваху изглед каквог старог државника из XVIII. столећа. У њега је било извештачене љубазности и елегантна стила, на можда и нредрасуда старпнских државника, али нпко ннје боље од њега познавао шта је требало узетн а шта оставитн, као пп точкове старинске и сувремене полнтике, погледе разних дворова, словенскн и европскн свет. Нећу рећи дајетада бно са свим онај нстн којп је бно у дугом низу година када је, упознат са свим мислнма владавиие, служио им тако добро својом ирефињеном вештпном, својом уздржљпвошћу н својом смелошћу, својом сумњивом неутралношћу п суптнлном реторнком: алп је задржао жнво оштроумље, упорну вољу и негдашњу марљпвост. Та марљпвост беше иостала мало опора, готово грозничава, и гдекојп му то радо пребациваху. Кнез Бизмарк, којн ништа ннје праштао своме рнвалу, често