Дело

УСПОМЕНЕ ЈЕДПОГ ДИПЛОМАТЕ 161 издржа борбу и уступи тек у последњој крајности, у одсуству кнеза Горчакова, кога би тај енглески захтев за цело разгневио Што се тиче избора бугарскога кнеза, који је, по онштем мишљењу, требало да изврши стаиовништво Бугарске, а за тим који је требала да потврди Порта „са пристанком Сила“, ваљало је бити неповерљив као лорд Салисбери, да би се на то могла учинти каква суптилна напомена. Конгрес се томе иије надао и око стола осети се покрет заморености када шеф Гоге^п ОШсе-а, упуштајућп се у ораторске опрезности и глатке фразе, стаде говорити о пристанку који имају датн Силе, о њиховим евентуалним разилажењима, иа затражи — циљајући очпгледно на опструкцпју с руске стране — да се тај пристанак донесе нростом већином. Тада се опазило колико је лако пробудити сумње једнога скупа: ти исти пуномоћницп који су из прва само с досадом слушали енглеске инсинуације били су доведени, мало по мало, да се о њима озбиљно побрину у току дуге дебате. У залуд се Председник градио да сматра ту дискусију као чпсто „академску“, ствар се свршила тек после беседе грофа Шувалова, којијеморао свечано нзјавити „да Бугарска никада неће припасти Русији“. Тада више нико није паваљивао, али лорд Салсбери, на крају крајева, није у ветар утрошио своје време. Овде ваља номенути једну запимљиву епизоду. Рекао сам да кнез Горчаков није ирисуствовао последњнм седницама које у се бавиле Бугарском: можда је његово здравље захтевало неколико дана одмора, а можда, предвпђајући иоследње љубазности свога колеге, није хтео да се придружи одлукама које су од чести ништиле дело његове политпке. Али најпоеле, н ма какав да је био његов гнев, нпје могао дуже остати у повучености и изгледати као да својом уздржљнвошћу осуђује нопустљивост на којује очигледно пристао и сам Цар. За њега је исто тако било важно да не оставља внше главну улогу своме колеги и да одржи свој ранг и своје прерогативе. 1Бегов повратак на позорницу бпо је дакле потребан, алн мало делнкатан. Он се нзвуче нз те тешкоће као ирави мајстор. Ио штоје љубазно примио честитања која су му упућнвали поводом његова оздравлшња, са изгледом достојанства које се у осталом са свим слагало са његовнм положајем у савету његова суверепа, он узе реч н изговорп врло мирољублшву п одмерену беседу, изражавајући се са висиие, велпчаиствеиом лаганошћу, као шеф владе који одобраварад једиог сараднпка, којп мује оставио ннпДело, књ. 34. 11