Дело

УСПОМЕНЕ ЈЕДПОГ ДИПЛОМАТЕ 163 Кпез Бизмарк, који се слабо бринуо о тим уживањима, ннкако се није показивао по салонима, а рускн канцелар и лорд Биконсфилд ретко су у њих долазили, позивајући се на своје године н своју слабост, али њихове колеге, па чак и Турци, а са овима и сјајне личности са Двора и од аристократије, секретари мисија, новииарски дописпици, сусретаху се сваке вечери код иосланика којн се надметаху у расконш и љубазности. Гости Радзивилове налате, на које су сви погледи билп управлзенп, одмараху се од својих послова на тнм сјајним н духовитим састанцпма, у сред круга од немачких или туђинских дама из иајотменијега света. Конгрес је у томе међувремену узимао са свим други изглед, и примамљивији него у дворници за седнице. Тн нрибрани и опрезнн људи, који су тада одмеривали све своје речи и маневровалн као стратезн који се посматрају, налажаху у свету слободу својега држања а иарочито својега говора: Андрашије развијао занос и дражн своје расе; лорд Салисбери зачињавао је хумором свој фамилијарни разговор; Корти је одапињао често оштре стреле своје италијанске духовитости; књижевно образованн Грк одавао се у финим опсервацијама Каратеодори — пише; Шувалов је опет постајао дворски човек, гост сјајиих га терија у Зимској Палати; Вадингтон је гиико изводио своје доктринарске облике, а овда онда осмех би озарио бледо лице г. од Сен-Валијера. А ипак, то морам рећи износећи ове ремшшсценције са наших космополитских састанака, и ако п позорница и декорацпје не беху исте, и ако учесннцн у разговору, заклоњенн од бележака у протоколу, радо залажаху у критпчка размишљања, шале, поверљива саонштења или оговарања, н ако женски елеменат даваше измени мпсли деликатан п лак облик, и ма да је изгледало да се за сутра остављају озбиљне стварп, лако је било нознати у основи исте страсти н иста лукавства. Мали комад комбиновао се са великим. Није бпло нпкакве нескладности између дневнпх разговора н вечерњих коментара, ма како да је била поврпша живост разговора, н свако је казивао само оно нгго је хтео рећи. Кнез Бизмарк, ма да је остајао удаљен од тнх седница друге врсте, знао нмјесваку појединост, захваљујући причању своје околине којнм се врло забављао: често сам га слушао како на њих гради алузије, н додаје им у згодној прнлици какву оштроумну или подругљнву пошалицу. Знао је да се 11*