Дело

170 Д Е Л О жално г. г. Браћаиа и Коголжичеана слушајући их како развијају своју разбориту а илузорну аргументацију. Уз то су н једаи и други изгледали тужнн и за јамачно вршнли су своју мислју само по дужностн и без икакве наде. II одиста, чим оии оставшпе дворнпцу Бесарабија буде досуђена Русији а Добруџа кнежевини. Уз то г. Вадингтону пође за руком да задобије Румунији мали округ Мангалију н острво Серпенс: свакојако мршава утеха. II тако, тим низом одлука, скун је све више н впше утврђпвао своју свемоћ. Али овде, пошто смо то констатовалн, нмамо да признамо да је, поред дваестак лица која су заседавала у велнкој дворници Радзивилове палате, био и двадесет први невпдљивн пуномоћнпк, то јест дух столећа, који се мешао у њихове поносите одлуке н који је у њима узимао свој део са свом својом пратњом од нзвршених чпнова и живих пли буновних доктрина, незнања и смелости; час порицан н одмах за тим слушан, он је вршно вндну пресију на ауторитет Конгреса; он је шта више постајао један од пресуднпх елемената предузећа чијпм је пружинама скун мислио да сам управља, а тако исто н један од узрока, главни можда, неодлучности и дисонација дела. Тако је, говорећп само о једноме од проблема изнесених пред Конгрес, принцип народностп, службено одржаван у присенку, без престанка излазио из њега ио утнцају анонимна сарадника кога сам обележио. Често, до душе, скун је отворено газио то ново право, алн га је још чешће освештавао неносреднпм или обилазним актима, тако да му је — показујући му много отпора — не без разлога, јер то право, за попоштовање као општа теза, често скрива у себи многу замку, — дао маха да ностигне, слободно или не, осетне напретке на Балканском Полуострву. Када сам уводио у нротокол разне мере, иредузимане наизменце у једном или другом правцу, нашао сам да поред сваке одлуке нротпвне тој теорији, ностојп друга која њој иде у прплог. Одржавајућн, нод изговором илузорних рефорама, Псточну Румелпју н Македоннју у домени Порте противу воље становништва, Конгрес је стварао, сагласно тој истој жељн, кнежевину Бугарску; дајући Босну и Херцеговнну Аустро-Угарској, без обзнра на хомогеност раса, он их је ослобођавао турске владавине; раздвајајући један део Бесарабпје од румунске државе, у пркос заједницп порекла, ири-