Дело

УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ ДИПЛОМАТЕ 169 она пе одваја од Русије, датн јој опаспа повећања. Од тада, ма да јој је одржао известан део добити утврђеннх у Сан-Стефану, одузе јој доста важне терпторије уз потпуну равнодушност. Делегати Кнеза Николе, г. г. Петровић и Радоњнћ, не беху ни саслушани у Радзивиловој палатн и немађаху другога пута и начина, него да се жале на пољу. Опи се у осталом не устезаху од тога и љуто се жаљаху да су жртвовани. Нисам још заборавио како ми тужним тоном изложише своја осећања, као да сам ја имао каква удела у конгреским одлукама: кад их подсетих на повећања која је добила њихова отаџбина, они ми одговорише љутито, и ја сам уверен да су опн у души веровали да је високи скуи био непрнјатељ Дрној Гори. После неког Времена, Румунија дође на дневии ред. Пптање се компликовало једном деликатном и озбпљпом тешкоћом. Зна се какву је помоћ кнежевина указала Русији за време рата, а ииак петроградски Кабинет захтевао је да му она уступи део Бесарабије који је иариски мир спојно са молдавском земљом. Наваљивања руских представника јасно наговештаваху вољу Цареву; они су чак давали на знање да је та концесија у њиховој мисли била везана за главпе тачке будућега уговора, и да ће њихов дефинитпвнп пристанак, у случају пораза, остати под сумњом. Озловољитн до тога ступња Русију, у тренутку када је она већ примила п тек имала да нрпмп мучпе жртве, изгледало је у исти мах неучтпво и опасно. С друге сгране, Румунија се позивала на једаи европски акт, на румунско порекло покрајине у пптању, и па големе услуге које је она учнннла томе истом Двору који је намеравао да јој одузме оно што је већ нмала: најзад Добруџа, коју су јој нудилп у размену, бнло на рачун Турака, било на рачун Бугара, изгледала јој је'као са свим недовољиа накпада. Тешкоћа се тако јављала у доста незгодном облику: лорд Бпконсфнлд бранпо је уговор од 1856. године, не толико пз обзнра савестп, мислнм, него да бп дао већу вредност својем евентуалном нристанку: кнез Горчаков анеловао је на сувереност Конгреса; народност Бесарабије систематски је уклоњена пз дебате. Прп свем том мишљење пуномоћника бпло је готово. 1Бнховп непосредни интереси нису пмалп нпчега зеједнпчког са том ствари а хтелн с.у пре свега пзбећи да увреде Цара н да изазову бурне дискуепје. Одлучнше, до душе, да у седницн саслушају нледоаје румунскпх делегата, али ја сам у душп