Дело

Д Е Л 0 168 зависан и ауторитативни систем бно је врло пријатан и угодан скупу који није имао утврђених уверења: давао му је маха за сваковрсна сумњпва, широка и користољубива погађања, испаде у једном пли другом правцу, н ослобођавао га од дужности да доводп у сагласност разне доктрине или памере којеје чврсто спајао у својим поноситим закључцима. По што гаје применио на реконстптуцију Бугарске и Босне и Херцеговипе, ударпо је тако исто, као што ћемо мало касније видети, и према Србији, Црној Гори, Румунцји и Грчкој. Што се Турске тнче, имао је само да и на даље истраје. Ма да су права ове и права народностн у ствари били елементи тих разних питања, он се уздржа да о томе проговори и једне речи п пастави да и даље дели доброчинства п немилости, дајући својим комбинацијама просто изглед добре воље. Конгрес отпоче дакле декретујући у начелу повећање Србије; по том. као да је располагао својом властитом својином или имањем без господара, прпступи спонтано практичној деоби, дајућн пли одбијајући Србпма и Турцима ово или оно земљпште са иодједнаком и поноситом равнодушношћу према напоменама и захтевима и једних и других. Што се Србије тиче, ако је иристао у последњем тренутку да измени нрвобитни план, додељујући јој и врањскп округ, то је учинио нз предусретљивостп према жељи француских нуномоћника а но рачунима са свим пронзвољннх компензација. Што се тиче Турске, Председник се задовољн да уклони њене напомене доста чудним одбијањем: „Порта, рече, кад је примила тачке у Сан-Стефану, не би се томе могла одупрети.“ Но таком рачуну, Порта пе бп могла осноравати ни један члан тога уговора и, по томе истом аргументу, пмали би права да је и не саслушају. Али такво резоновање, ма како да је изгледало основано, и сувише се добро слагало са зановедничком методом скупа да би могао не прихватнти га: догоди се, до душе, да пародности истога порекла беху једне остављене Турској, друге прпдодате кнежевини; али контрадикцује нису бацале у бригу Конгрес, који управо није хтео да призпа никакво национално или јуридичко нраво изван своје слободне шшцпјатпве. Његово држање било је особито слично н ирема Црној Гори. Признавао је потребу да је увећа, да бп с те стране избегао нове забуне, а нарочито да бп јој дао приступ ка мору, као неизоставну иогодбу за опстанак; али није хтео, знајући да се