Дело

УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ ДИИЛОМАТЕ 167 страција и немар Порте без сумње су изазвали те апсолутне* одлуке. и наше цивилизаторске и хришћанске идеје не допуштају нам да због љих жалимо: али се не би моглп крпти да се силе у оној босанској ствари нису ослањали нн на какву другу основицу осим на рудиментарну догму о силн која је уведена у служби њиховим интересима и њиховим рачунима. Та сумарна процедура служила је врло добро плановима „часна посреднпка“, који је гледао пре свега, у деспотским одлукама које је тако жарко узимао у одбрану, најбоље помоћнике својој властитој хегемонцји. IV Многи су могли претпостављати да су онај захтев свемоћн, оно од сада очевидно презирање према интегритету отоманске царевине, уливали Конгресу охолост и таштина. Не бих смео рећи да је са свим било без тих осећаја, алп ваља продретп мало дубље у напред и разуме да је његово понашање тачно одговарало реалном објекту, и ако не видљивом, његова сазива, и да су Силе ишле тако не за каквим фриволнпм задовољством, него за сво.јим правим циљем, то јест за успехом својих колективних и посебних погледа. Као што кнез Бизмарк беше изјавио мимогред, али уз бруталну отворепост, оне су се састале да расправе своје ствари, а не да буду прпјатне Порти. Та реч имала је свој дубокп смисао: Конгрес одпста ннје имао као обична конференција, да како тако органпзује неколпко покрајина, него да их поставн у погодбе које би одговарале жељама дворова од утицаја. Он је на тај начпн узимао европске размере, које су му фатално доделили ранијн догађаји н опште стање ствари, и било је очигледно да ће се, по силн тајанствене н узајамне везе између дејстава н узрока. последнце његових аката распрострети нреко Дунава и Балкана, на међународне одношаје будућностп. Нећу да говорим о тпм далекпм еволуцпјама, п враћајући се на наше седнице, огранпчпћу се да констатујем, као једну од карактерпстпчнпх црта Конгреса, његову претенспју да ради искључиво ио својој вољи. Шта више, ма какве да су биле иотајне снаге илн сиољне тежње, чпј је утицај паизменце пли у исти мах подносио, он се градио као да нх игнорује. Тај не-