Дело

178 Д Е Л 0 нитала бпк, чпнн мн се, да окле ба ие с крвавијем јатаганом у рукама. Кажу, да је страшан погледат': вас црн к’о Араппн, а очи му велике к'о у вола и крваве к'о у бијесна курјака ’оће ли бит' тако к’о си га глед’о?... — Балај, секо, то је права правцата истнна. Бар је данас по ме био и црн да не може црњи, и крвав да не може крвави' бит’. Но се не смије он ’вамокана спушћат’ — бечак! А, бели, да га хоће ноћас белај донијет’, па да га ја и Јусо дочекамо — е, волио бих, тако ми мезара у који ћу! но сад да ми цар одбучн вас Али-пашалук да госнодујем, и хајлуке к’о Једном везпру, н изум да ми нпко и ни за што освен њега не може судит’ на дуњалуку... бусну се Лека некуд снловито као да је, лише крста, права нотурпца. Тек иослије овог разговора домаћица, која се бијаше спрва узјаврила као кучка од љутине због присуства незванога и нежељеиога госта, удобровољи се, и махнувши руком као да би хтјела рећи: што је ту је! скочи те натуче јаја у таву, пристави цицвару п изреза меса из кошета, те пред „агу“. Лека ти се наклапи п наћафариса баш једанпут агински. Вечерајући, стаде распптнвати жену: — Рек’о би’ бива, да имаш лијепе нафаке. Шта имаш од хајвана?... — Једно стотињак брава овчије' и козјачи, једну кравицу и једно кљусе — Богу за славу! Но ми ђеца чувају и агински мал, те некако скунаторим да не желе кашику млијека нити посрћу на туђ чанак. А давно се казало: тешко лонцу који чека из села засмока!... расприча се глупава стопаница и даде вољу свом женском језику, као дијете точку низ клизаву странчину. — А колико има Јусовијех брава у твојој сермији? настави Лека, жмиркајућп. — До недесет говедп п двјеста коза и оваца; ето иг у стајама и торинама ту... исиовиђе се лакоумна торокача, и ие слутећи шта говори и пред ким полаже испит и рачуне. Леки н није требало ншпта више. Дозиао је доста, и досјетио се одмах с ким н каквом сортом нма посла. Таман вечерао, а жена се сагла да покуин суде п кашпке, док захрза коњ иред колибом. Домаћици ударп весела ружица у лице, очи јој се напунише блаженства, сва уздрхта од миља, побаци