Дело

180 Д Е Л 0 — Ма, хвала Богу, ко би то мог’о бит’ и куђ се дно ?... чу се мушкп глас. — А што знам? златане мој! Каза се да је Љубовпћ, а ђаво би га знао ко је. Мора бит' да ј’ искочио кроз сомић, а-да није проп'о у земљу, пошто га ннђе нема у кући — ето си видио и сам; пребискали смо је, да је кабил, к"о кошуљу... зађе домаћица. — Ма, бона била-не! све ми се чини, бива, да је то био некп јарамаз од тнјех пексинпјех ђаурскијех хајина; па чуо ђе ја ово додим код тебе и, билај, се спремио рбдо да ме умеси. Аја, ту се нешто крије... те добро увезано. Но причај ми какав бијаше?... — Висок. богме, виши но ти; риђ, гледан, бркат, оиун, и ођевен баш к'о какав нрави бег... — Хај-бо! Да је којп од тијех проклетијех харамбаша није. И Стојаи и Перо и Драго су растом од омањијех људи, у крушцу, н црномањасти. Да је ко из њихова друштва, нп то мп не иде у главу, јере зар би бјеж'о од мене тако у бестрв? Море бит’ да је или некакав ухода или лупеж, на дош'о — к'о вели, да омасти брк. Био ко му недраго, тек бели се ту некн ђаво леже — те најако!... Илеже!... раздрије се Лека изнад њих озго с тавана, па, поохрабрен јаким заплећем од Драга, шчепа некп самар искрај себе по пипу те њим доље на кревет буп! У толнко Драго нотеже кубуром па је онако од ока по гласу одапе грух! То бп уједно и знак те хајдуци наврпјеше на кућу, обише јој врата кундацима и камењем и упадоше унутра. Самар прптшпте међу бедрнице Јуса са женом тако незгодно да се није нпкако могао искољебати, а камо ли дочепати оружја. За већу његову несрећу, ои га сачува од харамбашина куршума, којп се одби од чвора на јасеиову главару таман впше агина потиљка; ваљда зато да не умре док се доста својих јада не нагледа и жив својих грехова не отпашта. Стаде Јуса дерњава испод самара као кењца, колеж домаћице и писка престрављене и блануте ђеђнце; док ие склоппше хајдуци, ђецу умпрпше а Јуса н жеиу ухватише н обоје бржебоље свезаше у једно уже. Јусово одијело и оружје дигоше; поробнше по кући што год вредиије нађоше; обише саидуке и дигоше сав иакит, срму и паре домаћичнне па зађоше по стајама и торовима. Одатле изјавнше сав мал; но харамбашииој