Дело

0 ВЛАДАОНЕВОЈ НЕПРИКППНОВЕНПСТИ У УСТАВНОЈ МОНАРХИЈИ од ЖИВОЈИНА М. ПЕРИЋА РЕД. ПРОф. ПРАВА НА ВЕЛ. ШКОЛИ. 1. У аутократскнм државама неирикосновеност владаочева објашњава се прво том догмом да је владалац пуномоћник Божји на земљи. Пошто властодавац, Бог, не може одговарати пред људима — људи, напротнв, одговарају пред њим — то нн пуномоћнпк његов, владалац, не може бити одговоран. Чак ни онда кад бн његов властодавац бпо одговоран, владалац то не би могао бити: у границама пуномоћства не одговора пуномоћнпк већ властодавац.1 Затнм, за неодговорност ансолут« нога владаоца имамо овај чисто правни разлог. Апсолутни владалац, то је суверена власт. то јест он је инкарнацпја државе, а бнтна особина те власти јесте ’да је она неодговорна. Пред ким бн та власт одговарала, када изнад ње нема друге власти? А ако би она могла бити одговорна, она не би била суверена. 2. У уставним монархијама владалац није суверена власт, на је нпак неодговоран. Јер владалац у тим државама, ако је реч о његовнм закоподавним атрпбуцијама, представља само једну половпну суверене власти.1 2 Друга половина припада на1 Она догма божанскога пуномоНства пстицана ,је, у модерном ираву, у корист в.частп државе да може над својим члановима изрећп п смртпу казну, у случајевима које она нредвпдп. То ,је георија Ха\лег <Је МевЈге-а коју ,је оп изложио у својим боЈгеев <Је баЈпк-Ре^егвћоигд. (П. А<Ј. Ргапск, РћПонорШе <1и <1гоП; репа1, р. 27 а 45). 2 Ми узимамо да је, у уставним државама, законодавпа власт израз државе, дакле да ,је она суверепа власт.