Дело

НА БОЖЈИ ПУТ 183 сјакиња се лецну и стуче назад као да је ко жбацну ножем под пазухо, а непознати се мушкић попе на исти стећак с кога кнез сађе, и завика што га грло дава: — Браћо Срби вјере православне! Не куните и не судите прије но ствар испитате! Не наглите, не гријеш те душе!... Ја ову жену познајем; она лаже, што гођ је казала — и то .је све, јер не смијем далеко гонит’ и опширно зборит', к’о на овом мјесту ђе је виша ноловина шунља и испод уши. А вљеше .је свашто јес’ но свашто рећ’. Но да прекинемо на овоме: како ова жена са Загорја казала истину, онако се и стекла народна клетва на онога ко јој је и на’удио; а ако ишта слагала, навио Бог јаки: те јој не могла пара испанут’ док је у крљу под ћивот светог оца Василија не донијели!... — Амин!... заграја свјетина, н осврну се да впди камо иросјачица, кад ње нема — просто као да у земљу утону. У исти час нестаде и непознатог заклињаоца, кога смо само ми по гласу познали. А и ко би то други могао бити, сем Леке Мандића?... Рђаво је Лека проклео проклетницу, јер она нпје више од половине слагала; а и мање од поле народне клетве у њену корист нека му се случи, за њ зло и наопако. Ма и њојзи неће бити лако: преварила је парод; преварпла је Бога— достиће је народна клетва; ностиће је казна божја. То се нн ЈТеки ни Загорци неће разминути па кад било!... Глас народа — глас Снна Божјега. II заиста, право имају нашп земљацн кад кажу: боље је да те народ метне под гомилу, но да те заспе под клетав! — Постоји басна, да је једне мрачне поћи украо међед кошницу ичела и однио у своју јазбину. Сјутра-дан сахибија улишта дође пред цркву и нред њом с народом дигне клетву и учинн ампне нротив лупежа. Кад, веле, истог дана, ето ти међеда ђе се ваља из шуме, заметнуо се дубином па право с њом те у уљаник. Ту је остави тек начету, па се, номаман, врати назад празних шака, урлајући н пребијајући се ннз греде п јаруге док се сав не здроби и изломи у хнљаду комада. Безбели, да ће најзад тако нешто битн и с нашпм јунацима. Срвшетак ове приповијетке, потоњп данп Лекинн и скончаније нокварене Јусинице Загорке даће нам о том несумњпвнх доказа. Бог је судбина, вријеме је њен тефтер а људи су нпсаљке којпм судбина ио свом тефтеру шара јазпје разумљпве и непроучљиве. Невесињскм (Аврши1н' се)