Дело

182 Д Е Л 0 Јуса јој нема. II намисли се осветитн, начином којп ни вјештици не бн на ум пануо. Скићући по прошљи, дође у село Биоград у Невесињу на сами Госпођин-дан. Око биоградске цркве дернек, скркљао се народ из свега Невесиња — као но ти кад осим те једне цркве ту није било храма у цијелом кадилуку. Послије службе божије, кад пзађоше киезови, народ и поп из цркве, и народ се разиђе по ватрама а поп и кнезови посиједаше у хладу под стољетшш храстовима, Загорка, погурена, приступи попу руци и ходе му се јадиковати: какојеродом с Гласннца, како се мучила с троје нејако сирочади и ћоравим домаћином; како иије имала ниђе пишта до једну кравицу, коју јој је болесии муж на пашу изгонио, и како је пеко дошао и мужа јој гереља преклао и краву оћерао. Додаде, да је тражећи кривца обила и дрво и камен док је и ту пут нанио, али узалуд; и сад је дошла, рече, на сабор пред цркву, да моли попа и киезове, да питају народ: да није ту ко од оних што су ову сироту унесрећили, или да ко не би знао ко је то био, и да учине „амнне“. Та утворена и добро смишљена исповијест текну болећиво срце доброг пастира; кнезове такође. Један од њих би готов па се диже и попе на један стећак. Народ се скупи у гомилу, а кнез повика: — Чуј, народе 'ришћански! Ова сиромашица с Гласннца каза нам вође нред светијем домом божијем то и то... II ако ко од овије’ што су сад вође био крив њој п пред Богом а не стпо јој по божијем праву и људскоме ’ршићаискоме закону муку иагшатит’ и невољу ублажит’ и заслугу вратит, или знао кривца а не стио га вође проказат’ да му сабор суди — да Бог да п ова света богомоља и дапашњи дан и годет: те му се траг по трагу ископ’о, иа њ прстом показивали по злу путу, по рђаву га гласу спомињали, турска му пушка кости ноломпла, рђа га била док је жив, црње дневи дочеко но што му је црно срце, и не мого се с душом растат’ док га све муке не прегазиле и док му свијет на бож"и пут ие бац’о за севап и каритат!... Амин! Да Бог да!... разлеже се јека п граја из масе, као ломљава страхотног усова кад се с брдске капе иа какав жалосни кућерак отисне и сварда. На то се прогура кроз гомилу а из гомиле једна висока мушка прилнка са увијеном у нојас главом, примаче се к просјакињи и загледа се у њу. Погледи им се сусретоше, и про-