Дело

Д Е Л 0 180 дејствује. Ннти је у првом случају владалац, због своје спмиатпчпости, добра, нити је, у другом случају, владалац, због своје антнпатичности, рђава институција. Онп који затварају очи пред ненравилним фуикцпоннсањем устаиове која се зове владалац само зато што им је лнчиост владаочева симпатична, пису савесни грађапи, као што то нису нн онн који, због антппатпје коју осећају наспрам лнчностн владаочеве, занемарују тај факат да та институцпја добро дејствује. Дакле, треба добро двојнти код владаоца, као п код другпх органа власти, установу од лпчностп која је поснлац те установе, те избећи да се, због личних односа са владаоцем, заузме погрешно држање наспрам самога функционисања исте установе. А да бн, пак, ова евеитуалност била што ређа, треба, колико је год могућно, са владаоцем немати других односа до оннх који се имају са осталим установама, то јест трудити се да се у њему, ако се тако можемо изразпти, впди само једна апстракција, нешто безлично. То ће нам датп могућности да функционисање те установе посматрамо непрпстрасно, безикаквих нримеса личнога момеита. Тек под тим условом наша контрола п критпка владаочевога рада може бити прпнципијелна и корисна по правилно фунционпсање ове институције. Онако исто као што наша конгрола н критика рада осталих оргаиа власти не може бити тачна п савесна, ако пе апстрахујемо саму личност тих органа. II када се владалац схватп као власт, свакако власт висока и значајпа, онда отнада, као што смо то већ приметили, и дужност лојалностп и грех нелојалности. То су појмови који владаоцу одузимају карактер власти, установе, и којн имају за тепденцију да се владаоцу поврати карактер какав је он имао у ранпје доба светске историје: тада је владалац бно госнодар, а појединци његови лпчни службеницн (нешто слично приватно-правним односпма садашњих кућњих старешипа п њнхове послуге). Данас је владалац само једна државна власт п ништа више; личност његова се апстрахује, она ишчезава. 4. Пошто је тако владалац власт, исто онако као и друге властн — само, наравно, са другпм атрибуцијама — то се онда неирикосновеиост владаочева пе појавл>ује као каква нрерогатива лнчиости која ту власт врши, већ као одлика саме те устаиове, одлика везана за њу у цнљу да би она могла бол^е одговорити своме задатку, другпм речима, у циљу да би се од