Дело

0 ВЛАДАОЧЕВОЈ НЕПРИКОСНОВЕНОСТИ 187 ње збиља имале очекиваие користи. Како, нак, владалац, као и свака друга установа, мора да фупкционише — а то бпва када владалац врши оне дужности које су му као власти додељене, — то он не може не чинити унотребу од своје неприкосновености: тиме би он сметао иснравном функционисању власти коју називамо владалац, што значи да не бн правплно вршно своје јавне дужности, на штету правилнога кретања државнога механизма. 5. После ових напомена, да видимо сада чиме се правда речена одлика установе владаоца. Треба правитн, код тога питања, ову разлику. а. Владалац као шеф извршне власти. Познат је задатак извршне властп: она примењује законе. У том извришвању закона састоји се функционисање државнога механизма. Сваки добар механизам претпоставља један центар од кога потиче импулс за рад, за кретање. II тај центар треба да буде један човек. Акција се, као што се зна, не слаже са договарањем. Договарање је потребно за доношење закона који прописују правила за кретање државнога механизма. Пз овога разлога извршна власт је сконцентрисана у рукама једног човека, владаоца. Тај разлог захтева још да тога центра у држави нма сваког тренутка. Овај резултат не би се постигао, ако би владалац био законски одговоран за вршење својих јавннх дужности, и, уопште, ако би могао бити онтужен и кажњен. Казна би имала за последицу, да се владаоцу одузме његова власт: како би онај којн је осуђен могао бити представник ма какве власти, а нарочито власти владаочеве? Разрешење владаоца од његове дужности водило би томе резултату да бп се прпвремено остало без онога центра о коме је горе било речп. А како би такве евентуалности могле да учестаЈу, то би, услед честога одсуства казанога средпшта, државнн механизам иоказнвао велпке махне у своме функционисању. Међутим, када владалац никада законски не одговара, онда ће шеф извршпе властп стално бнти ту, или бар промене иа престолу много ће се ређе дешаватн, што је, нема сумње, корисно. А да, пак, немамо тај прпмер: да је једна несуверена власт неодговорна, протнвно иравилу да свака власт, осим суверене, треба да буде н законски одговорна, нзмислпла се доктрина одговорностн министра, то јест представнпка, пуномоћника владаочевнх. Интересантан нзузетак од норме, да пу-