Дело

188 Д Е Л 0 номоћник не одговара већ властодавац. Јер: (Јш тапс!а( јрме 1ес188е \Чс1е1иг. На тај начпн постиже се да владалац као власт није неодговорна. Установа, као таква, као апстракција, одговара, као и друге установе, само не одговара неносредно, већ посредно, ааобилазно, у лицу мннистара. Није, пак, протпвно моралу да министар одговара за владаоца. Не може се рећи да он одговара ту за туђе дело. Јер акт за ко.ји он сам носи закоиску одговорност постао је владаочевом и његовом сурадњом. Он је, дакле, за половину његов, а за другу је половину владаочев. За прву половину министар одговара попппе ргорио, а за другу половнну поште аПепо. Он је прнстао да буде владаочев пупомоћник, па стога није неправично да одговара и за ову другу половину акта. А ако ово објашњење одговорности мннистрове за цео дотични акт не би било довољно, ми је можемо образложити н овако. Ако, са познтпвнога гледишта, државни акт ннје искључиво министрово већ и владаочево дело, због чега би требало да они за њега носе заједнички и одговорност, а не да ову носи сам министар, државнн акт, са н е г ати в н о га г л е д и шта, може се сматрати као искључиво дело министрово: он је могао, не пристајући на њега, спречити га у целини. Без пристанка његовога тога акта не би било нпкако, тојест ни делимично. Другпм речпма својом сагласношћу са владаоцем, министар је омогућио постанак дотичнога акта у свој његовој потпуности, а не само у једном делу његовом. Са ове тачке гледншта, министрова воља сама за се, апстрахујући вољу владаочеву, може се сматрати као једини узрок целога државног акта у иитању, тако да мннистар, одговарајући сам за цео тај акт, не одговара делимично за туђе дело, већ одговара за једно дело које се може, у свој својој иотпуности, узети као његово. Дефннитивно, са гледишта негативнога, код државнога акта имамо две воље, владаочеву н мннистрову, од којих се свака може сматрати као независан и потпун извор истога нојава тога акта. б. Владалац, такође, не одговара правно ни за законе. Владалац, сам за се, није законодавац; он не може сам иикакав закон донети. Законе доноси законодавац којп за њнх једино може н одговарати, а он је опет, као суверена власт, неодговоран. Када би владалац који није законодавац одговарао за законе, он би одговарао за туђе дело. Дотле, док је сам, владалац не може створити закон, а чнм се, тога ради, удру-