Дело

Л одсуство то[’а суда било би штетно чак и са гледишта ;вуди са развијенијим појмовима о својнм дужностима; колико би тек то било опасно у ногледу оних чије би схватање о дужностпма било кржљаво. 10. Према одредбама чл. 22. и 23. закона о штамгш наш законодавац допушта слободну оцену владаочевог јавног рада, онако исто као и јавнога рада сваке друге власти; допушта, другим речима, и код њега нримену начела да сваки морално одговара за дела која су нропзвод његове воље.,11 заиста, чл. 22. поставља ова општа правила о клевети п увреди. „Клевета по овом закону ностоји онда, кад се противу једне лнчности наводн какав неистинити факат или дело, којим се вређа њена част и худи њеном угледу. А увреда постојн онда, када се погрднпм ијш непристојпнм изразима вређа част неке личности или правиог лпца (корпорацнје) а не наводи се против ње никакав одређени факт“. После тих дефиницаја законодавац прелази иа одређнвање казнп за клевете и увреде у ноједишш случајима, иочињући са клеветама и увредама владаоца. Он вели, у чл. 22. (став први), да ће се клевета и увреда владаоца казнитп затвором од трп месеца до три годпне. За појам, пак, клевете и увреде владаоца треба се послужнти, паравно, општим дефиницијама у чл. 22. Другим речима, слободно је писати и о владаоцу, под условом да се, при томе, не употреби нп клевета ни увреда. Отуда, слободно је подвргавати оцени јавпи рад владаочев, под том погодбом само да се он, том приликом, не клевета нити вређа. Онако исто као што је, под тим условом, слободно писати о ма ком органу власти. Владалац овде не ужива веће прерогативе него ма која друга власт, са том примедбом само што се, а из појмљивпх разлога, клевета и увреда владаоца казнп строжије него клевета и увреда друге које власти. 11. Ми смо, овде, усвојили енглескн систем. По том систему „Закон допушта да се дискутују и крнтикују и мере нредузете од стране владаоца или његових министра, а које се односе на управу земаљских послова, под условом да дискусија буде лојална и критика умереиа, пристојпа н са респектом".1 Ми мислимо да се је наш закоиодавац ставио у сагласност са захтевима моралних закоиа, када је, у овом питању, нрнхватпо гледпште .једне тако моралне нације као што је енглеска. 1 Е. ВегПаП(1, Ке ге^ппе 1е&а1 <1 с 1а ргезае еп Аик1е1егге. (Наведеио. код Ра1>ге#иеМе», ТгаПе <1ев шгасИопб <1е 1а раго1е, <1е Г есгНиге е! <1е 1а ргезве, I II. р. 443).