Дело

0 ВЛАДАОЧЕВОЈ НЕПРИКОСНОВЕНОСТИ 191 буде оно што министри предлажу, то је п р п с та и ак да се в ољ а министара оствари. Отуда, реализација воље министара то је продукат воље владаочеве, пгго значи да за ту реалпзацију, понгго ју је хтео, владалац н одговара. Остаје само да владалац извиди: да ли није боље, када се већ он, акцентирањем воље министара, не ослобођава моралне одговорности, да изиђе из своје пасивне улоге, те да, паштећи се да, у отправљању својпх функција, покаже више лпчне вредности, државне акте начпни у већој мери и с в о.ј и м д е л о м. Тако ће његова морална одговорност за те акте бити правичнија него у случају када се он претвори у простога следбеника воље својих мннистара. И то би, свакако, било корпсни.је како са гледшнта добре администрације државних послова тако и са гледишта самога ауторитета владаоца као установе, власти. 9. Пошто је нравило да рад сваке власти подлежи оцени н крптици јавнога мишљења, то п владаочево делање — јер је и оп власт — подлежн оцени тога суда. Наравио, овај суд може, једино са гледишта морала, повући владаоца на одговор. Законски, виделн смо, владалац не одговара. Може се само истаћи ово шггање: да ли је, по ауторитет ове властп, онортуно да се њен рад, иа ма то било нскључиво са гледншта морала, подвргне у јавности днскусији? Мп мислимо, да треба, баш због ауторитета владаочевога, допустити ову дискусију. Јер пначе ту јавну, отворену дискуепју, у којој ће се пазити п на речи н на тон, заменпће тајна, усмена, где ће се врло чесго водитп мало рачуна и о једном н о другом. У осталом н са једне друге тачке гледпшта у интересу је владаоца, као власти, -да претресање његовога рада буде слободно. У том претресању он ће, сумње нема, наћи многа корнсна обавештења која ће му служити као директива у даљем његовом делању. Напослетку, контрадикторно је: рећн да владалац, за државне акте, одговара морално а забранпти дискуснју о његовом учешћу у тим актима. Морална одговорност значи бпти похваљен за добро а прекорен за рђаво дело. II хвала н прекор претпостављају јавност. Само тако може једно н друго имати своје корисно дејство. Само тада може се рећн да закон о моралној одговорностн добпја прнмене. Хвала н прекор које нико не чује ннсу ни хвала нп прекор. Моралне награде нлп покуде тада нема; суд ошпте савестп тада не функционише.