Дело

190 д е л о се зове воља закоиодавчева иронзвод посебних воља владаода и иародног представншитва, то владалац може, одбијајућп своју санкцију за закои у том иредставншптву изгласан, да снречи формирање воље закоиодавчеве. Из чега нзлази да је владалац, потписујући закон, хтео да се та воља формира, што значи да је он, у исти мах, хтео и оно што је продукат те вол>е, то јест да је хтео нови закон. Отуда он за овај, као за дело које је његовом сопственом вољом омогућено, носи моралну одговорност. Тако, владалац морално одговара за иовреде, од стране закона, уставних принципа, као и за друге махне које бп нови закон иоказивао. 7. Да владалац буде и морално неодговоран, требало би претиоставити случај у коме су, по кривпчном праву, делин-^ квенти неурачунљиви. Нли би требало битн крајњи детерминиста, па рећи: иошто, у опште, људн, па, дакле н они којн су на престолима, немају слободне воље, то не може битн нн одговорностп. Једна врло подесна формула да се човек извуче од одговорности без штете ио своје лично достојанство. Нема сумње да бп том формулом нохиталп послужптп се владаоцп иод чпјим руководством државне ствари не бп добро шнле. 8. Према овоме, владалац морално одговара, ма какву уставиу теорију он псповедао. На име, морално је одговоран п онај владалац којп мисли да мора акцептирати све оно што хоће народно представништво, било неносредно (код доношења закона) било посредно, иреко министра (код доношења декрета). Јер н ту, као н у противној, по нашем мишљењу тачинјој, теоријн, владалац је својом вољом омогућио постанак акта у питању: он је могао не хтети га, и тада њега не би било. Својом пасивношћу могао га је спречити, што значи да га је, својом актнвношћу, створно. У осталом, не може се рећи да владалац којп акцептира вољу својих министара — да узмемо само нример декрета нема своје воље. Несумњиво је да он има и овде своју сопствену вољу, само се особеност овога случаја састоји у томе што владалац неће да да себи труда да, у пословима које он са својнм мииистрима врши, покаже пзвесну пндивидуалност, већ, што .је за њега лакше и ако не достојанственије, прима као готове резултате до којих су министри својим размишљањем п својим личним напором дошли. Акцептирање тих рсзултата од стране владаоца, то је манифестовање његове воље, да