Дело

194 Д Е Л 0 Срндаћ наН' ће злато своје; Хитро, ловцн, напред хајте, Похнтајте, похитајте. Разплазе се: Кпез, Кпегпња, Бахин. Градпслав дубином десно, Радослав, Вукап. Конопар дубипом лево; осталп десно п лево. Позорпица се мења и представља други део шуме. Вукан Кочопар Вукан Кочопар Вукан Кочопар Вукан Кочопар Вукан Кочонар Вукан Вочопар Вукан т СЦЕНА ИРВА Букан п Кочопар долазе с десна Још упиштени нису плани моји! 0, тај нам човек баш на путу стоји? Јест! он нам смета доста предузећу. Сносит’ га више ие могу и нећу. Ипак бих смео кладити се зато, Да част ће своју бацит’ пре у блато, Но нодказати. Док га новод какав Не иатера, те да одговор такав Кнезу који ће свима главе доћи. Мани се свега! та све ће то проћн, А он баш ништа неће кнезу рећи, Јер нначе би морала крв лећи. Него, сад мени једна мисо пада... Шта ти то дође у памети сада? Не знам, да ли би било добро како Прпдобити га за нас? Али лако Ти узимаш то, као нешто своје. Не, ие! међ’ нама крв и нож већ стоје. Кунем се да ћу уннштит’ му наду, Макар то био узрок нашем паду, Почекај мало с осветом иад њиме. ПЈта хоћеш сада ти да кажеш тиме? Радослав од нас извлачи се вешто, Вазда иак сумња, ие верује нешто У наше смере, ал’ ипак ми рече Ствар једну скоро, ту, пре неко вече; Да, Кнегиња нам, ма по коју цену,