Дело

ГОРСКИ КНЕЗ 195 Кочопар Вукан Кочонар Вукан Кочопар Вукан Кб свака жена, тражи мало мену. Да сада она Градислава воли, И за њега се дан, ноћ, Богу моли. Додаде, затим, да га љуби страсно. Избављени смо — сад је за нас ласно! (покаже руком деспо у дубипу). Погледај, тамо, низа оно поље, Ствар напредује но икада боље. (Гледа). Да се не варам? Њих двоје су тамо? За њима да се не изгубе само! (Иде десно). Победили смо! Судба тера своје. Љубав ће слепа убити све троје. (Одлазп за Кочонаром). Позорница се мења и претставља другп део шуме са ливадом у дубини С лева један већи џбуп а десно. напред, пањ. СЦЕНА ПРВА Градислав и Кнегиња, долазе с лева. Градислав Кпегиња Градислав Кнегиња Градислав Кнегиња Градислав Шта да се чнни, зар жпвети тако? ЈБубавнпцима није свагда лако, (седпе на пањ). II моја душа јесте бола пупа. Спрам љубави мп беше лп што круна? Требало му је руку одбит смело, Ал’ сујети се угађати хтело. Шта говориш то, каква мисб ниче? Прекоревање! о, незахвалннче! (клекне, у дубинп с лева појаве се Вукап п Кочопар п сакри.ју за џбун). Ох, што за тебе да умрем не могу? Зар не бпх душу предала ја Богу. Ја сам те волб раније од њега, А сада стојим лншен ода свега. 0, нека оду, нека му све јаве, Амо нек дођу, нека муче, даве 13 *