Дело

202 Д Е Л 0 Мој господар ће зајам вратит’ теби, Пружену руку нримн, госпо, к себи. Добро за добро, иека је девиза, II тек тад неће наступити крпза. Кнегиња Повратимо се, јер престају ловн, Одржаће се споразуми нови. (Она нолази лево, он се поклони). Позорница се мења, вече се спушта. СЦЕНА ПРВА Кнез (долазп с лева разјарен, а за њпме Вукан са спуштеном кацигом на очп). Ко си ти, хуљо, несрећниче јадни, Што опадаш ми жену, створе гадни. Вукан 0, не разбијај тиме сада главу, Дознати нећеш истину ти праву. Ја дођох амо да те оиоменем, На жену твоју пажњу да ти скренем. Чуј, преварен си од неверне жене, Алп не гледај тако страшно мене. Хоћеш ли доказ или нешто више, Тад предосторожно прати, само тише, Твоју жену. Кнез 0, ниткове, клети, За то што рече ти ћеш сад умрети! Вукан Не тражи кнеже, сада доказ већи, Јер ствар та мора мирно даље тећи. Кнез Крв узруја мп опомена твоја, Шлем да ти скинем сад је жеља моја. Вукан То узбуђеност твоје срце жеже, Али с намером ићи ће већ теже. Напраситости баш добро се клони, За изгубљеном срећом сузе рони. Сачувај тајну, јер ће бити теже, А сутра на ноћ там где мртви леже Иди. Кнез 0, хуљо, крв се моја мрзне Ко си ти, што се усуди да дрзне У жнвот мој пак, светињу највећу,